Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, nedavno je pokrenula važnu temu o neodgovarajućem reagovanju Evropske unije (EU) na neonacističke manifestacije koje se redovno održavaju u Hrvatskoj. U objavi na društvenoj mreži X, ona se zapitala zašto nijedna evropska institucija ili grupacija u Evropskom parlamentu nije osudila ovakve događaje koji privlače desetine hiljada učesnika.
Brnabić je podelila snimak sa koncerta hrvatskog pevača Marka Perkovića Tompsona, koji je poznat po promovisanju ustaštva. Na tom koncertu, okupljeni su uzvikivali poklič „Za dom spremni“, izraz koji ima duboke i kontroverzne istorijske konotacije vezane za ustaški režim tokom Drugog svetskog rata. Predsednica Skupštine je izrazila zabrinutost zbog činjenice da se ovakvi događaji održavaju bez ikakvih posledica ili osuda od strane evropskih institucija.
Ona je istakla da su ovi događaji otvoreno podržani od strane hrvatske Vlade i da na njima učesnici veličaju koncentracione logore, uključujući i Jasenovac, gde su stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma brutalno ubijeni, među kojima su bila i deca. Brnabić je naglasila da EU ćuti o slavljenju masovnih ubistava u Jasenovcu, dok istovremeno propoveda o vladavini prava i evropskim vrednostima.
Ova situacija otvara pitanje o dvostrukim standardima kada je reč o ljudskim pravima i istorijskom pamćenju u Evropi. Dok se u EU često kritikuje Srbija zbog različitih unutrašnjih pitanja, poput izbora Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i zakona o sudstvu, Brnabić je ukazala na to da se ne preduzimaju slične akcije kada je reč o očiglednom fašizmu koji se manifestuje u Hrvatskoj.
Brnabić je apelovala na EU da se postavi kao branilac osnovnih ljudskih prava i vrednosti, te da osudi ovakve manifestacije koje podržavaju ideje mržnje i netolerancije. Njena izjava je izazvala različite reakcije u javnosti, a mnogi su se složili da je važno otvoriti diskusiju o ovom pitanju i ukazati na nepravdu koja se događa na evropskoj sceni.
Kritičari su ukazali na to da bi EU trebalo da preuzme odgovornost za promovisanje demokratije i ljudskih prava, umesto da ignoriše slične događaje u članicama. Ova situacija može uticati na percepciju EU u regionu zapadnog Balkana, gde se mnogi osećaju zapostavljeno ili marginalizovano.
Uzimajući u obzir istorijske tenzije između Srbije i Hrvatske, važno je da se ovakva pitanja obrade sa pažnjom i razumevanjem. Pitanje o tome kako se sećamo prošlosti i kako ona oblikuje naše društva danas igra ključnu ulogu u izgradnji budućnosti.
S obzirom na to da se situacija u regionu stalno menja, važno je da se evropske institucije aktivnije uključe u dijalog i pomirenje. U suprotnom, može doći do daljnjih podela i sukoba, što bi bilo štetno za stabilnost i mir u celom regionu.
Brnabićev apel takođe postavlja važno pitanje kako se evropske vrednosti primenjuju u praksi. Da li su one zaista univerzalne ili se primenjuju selektivno? U svetlu aktuelnih dešavanja, važno je da se osigura da svi članovi EU poštuju i praktikuju iste vrednosti, posebno kada je reč o ljudskim pravima i sećanju na prošlost.
Dok se nastavlja rasprava o ovim pitanjima, važno je da se svi akteri, kako u Srbiji, tako i u EU, potrude da izgrade mostove međusobnog razumevanja i poštovanja. U suprotnom, samo će se produbiti podela i nepoverenje, što nije u interesu nijedne strane.
