Međunarodni naučnici i stručnjaci nedavno su potvrdili da je 24. avgust 79. godine nove ere tačan datum erupcije koja je zatrpala rimski grad Pompeju. Ovaj zaključak proizašao je sa kongresa održanog u italijanskom gradu Boskoreale, u blizini arheoloških nalazišta, gde su se okupili filolozi, arheolozi, geolozi i drugi stručnjaci kako bi razmotrili dokaze koji su godinama bili predmet intenzivne akademske debate.
Iako je datum 24. avgusta, prenet pismima Plinija Mlađeg, tradicionalno bio najprihvaćeniji, postojale su i razne alternativne hipoteze koje su sugerisale da je erupcija mogla da se dogodi u oktobru ili novembru. Ove alternative oslanjale su se na prisustvo jesenjeg voća, kasnih grafita ili praznina u prepisu rukopisa. Tokom sastanka, stručnjaci su se složili da su ova tumačenja proizašla iz grešaka u prepisivanju i tumačenju srednjovekovnih rukopisa i štampanih izdanja iz 15. veka. Naglasili su da ne postoje ubedljivi arheološki dokazi koji bi podržali bilo koji drugi datum osim tradicionalnog.
Arheolog Helga Di Đuzepe, organizator kongresa, istakla je da je 24. avgust, kako je zabeleženo u pismima Plinija Mlađeg i istoričara Tacita, najpouzdaniji datum, koji nije opovrgnut nikakvim arheološkim podacima. „Veoma je malo verovatno da je Plinije Mlađi pogrešio, i u svakom slučaju, niko nije uspeo to da dokaže“, dodala je. U istom kontekstu, naglasila je da dokazi poput novčića ili natpisa ugljem ne omogućavaju precizno datiranje događaja.
Na kongresu su predstavljeni i dokazi koji ukazuju na hladniju klimu, kao što je studija profesora Ljorensa Alaponta sa Univerziteta u Valensiji, koja se bavila vunenom odećom otkrivenom u ostacima žrtava pronađenih u nekropoli Porta Nola. Ovi rezultati su podstakli teorije da je erupcija mogla da se dogodi u jesen. Međutim, Di Đuzepe je napomenula da se pojam „jesen“ u prvom veku rimske ere nije poklapao sa današnjim razumevanjem, s obzirom na to da je mogla da traje od avgusta do novembra zbog razlika u položaju Zemlje u njenoj orbiti i klimatskim uslovima tog vremena.
Istraživači su se složili da je glavni doprinos kongresa ne samo prihvatanje 24. avgusta kao tačnog datuma erupcije, već i usvajanje zajedničkog metodološkog pristupa. Iako neki istraživači i dalje zagovaraju alternative, poput scenarija da je tragedija mogla da se dogodi u jesen, kongres je postigao široki konsenzus o validnosti tradicionalnog datuma i o potrebi da se arheološki podaci preispitaju bez prisiljavanja njihovog tumačenja ka alternativnim datumima.
Ova rasprava o datumu erupcije Pompeje ne samo da ima akademski značaj, već i uticaj na razumevanje istorije i arheologije. Erupcija Vezuvija bila je jedna od najznačajnijih katastrofa u rimskom svetu, a njeni efekti su ostavili dubok trag na kulturu i civilizaciju tog vremena. U ovom kontekstu, razumevanje pravog datuma erupcije može pomoći u boljem razumevanju dinamike života u Pompeji pre katastrofe, kao i načina na koji su se ljudi nosili sa prirodnim katastrofama.
Kroz interdisciplinarni pristup i saradnju među različitim stručnjacima, naučnici nastoje da prodube svoje razumevanje istorijskih događaja kao što je erupcija Pompeje. Ovaj događaj ostaje ključan za proučavanje antičke istorije, a njegovo pravilno datiranje i interpretacija imaju značajan značaj za buduće istraživanje i obrazovanje. U tom smislu, kongres u Boskoreale predstavlja važan korak ka razjašnjavanju misterije erupcije Vezuvija i pružanju jasnijeg pogleda na prošlost.
