U periodu od novembra 1972. do februara 1973. godine, danski vozači suočili su se sa značajnim restrikcijama zbog nacionalnih mera štednje, kada su bili primorani da ostave svoje automobile parkirane tokom 11 nedelja. Ove mere su bile rezultat naglog porasta cena goriva u Skandinaviji, koji je izazvan ratom na Bliskom istoku. S obzirom na trenutnu situaciju, građani Danske ponovo strahuju od sličnih restrikcija i rekordnih cena goriva.
Prema izjavama danskog ministra energetike, Larsa Ogarda, cena bezolovnog benzina 95 bi mogla da dostigne 2,30 evra po litru. Ipak, on smatra da još nije vreme za uvođenje kriznih mera, te poručuje građanima da smanje potrošnju kako bi ublažili pritisak na svoje budžete. „Nema smisla smanjivati porez na nešto što ionako treba manje da trošimo,“ istakao je Ogard.
U cilju stabilizacije tržišta, Danska je nedavno odlučila da postepeno pusti u prodaju oko 1,24 miliona barela nafte iz svojih robnih rezervi, što odgovara potrošnji tokom dve nedelje. Iako je snabdevanje za sada stabilno i nestašice nema, cene goriva na pumpama su nastavile da rastu. Ogard je naglasio da Danska ima rezerve za otprilike 80 dana potrošnje i savjetovao građanima da koriste alternativne načine prevoza, kao što su zajedničke vožnje ili rad od kuće.
U susednoj Norveškoj, stanje je još alarmantnije. U poslednjim danima zabeležene su rekordne cene dizela koje su dostigle 30 kruna po litru, što je oko 2,65 evra. Iako je Norveška poznata po velikom broju električnih vozila, u ruralnim delovima zemlje, gde je javni prevoz ređi, vožnja na fosilna goriva je i dalje dominantna. Lokalni političari su pozvali vladu da interveniše, tvrdeći da visoke cene ugrožavaju porodične budžete i opstanak malih preduzeća.
Mnogi građani su nezadovoljni trenutnom situacijom, smatrajući da Norveška, kao zemlja bogata naftom, ne bi trebala da se suočava sa ovako visokim tržišnim cenama. Jedan od njih, Frode Lingstad, samohrani otac iz severne Norveške, istakao je kako mu je teško da razume zašto vlada ne preduzima mere slične onima u Švedskoj, koja je smanjila porez na gorivo.
Švedska vlada je najavila smanjenje poreza na benzin i dizel od 1. maja do 30. septembra, kako bi se cene snizile za oko 30 centi po litru. Međutim, za sprovođenje ovih mera potrebno je odobrenje Evropske komisije. Takođe, domaćinstva će dobiti privremene subvencije za struju od oko 200 evra mesečno. Švedski premijer Ulf Kristerson je naglasio kako trenutna situacija na Bliskom istoku predstavlja izazov za ekonomiju države i da je važno da građani budu oprezni sa troškovima.
S druge strane, Finska se suočava sa sličnim problemima, gde su cene benzina 95 premašile 2 evra po litru. Premijer Petteri Orpo je izjavio da ne planira preduzimanje mera poput Švedske kako bi se snizile cene goriva. On je istakao da trenutno prate situaciju i da se nadaju brzom rešenju krize, ali je analitičar Peter Lund upozorio da normalizacija cena neće biti brza, čak i ako rat na Bliskom istoku prestane.
Uprkos puštanju naftnih rezervi na tržište, stručnjaci smatraju da to neće značajno uticati na cene goriva, s obzirom na globalnu potrošnju. Lund je istakao da je potrebno više od trenutnih mera kako bi se situacija stabilizovala, naglašavajući da će borba protiv visokih cena goriva biti dugotrajan proces.
Kako se situacija razvija, jasno je da su mnogi građani u Skandinaviji zabrinuti za svoje budžete i traže od vlada da preduzmu brze i efikasne mere kako bi se olakšalo opterećenje koje visoke cene goriva donose.
