Da li je Aljbin Kurti na kraju svoje političke karijere? Ova pitanja postavljaju se u svetlu sve većih kritika koje dolaze iz redova Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, koji su do nedavno smatrali Kurtija za svojevrsnog miljenika. Njegova politička pozicija je postala sve nestabilnija, a naredni izbori zakazani za 28. decembar mogli bi postati svojevrsni referendum o njegovom vođenju.
Kurti je na vlast došao uz veliku podršku zapadnih zemalja, koje su verovale da će on doneti potrebne reforme i stabilnost na Kosovu. Međutim, njegovo vođenje se pokazalo kao kontroverzno, a mnogi posmatrači ističu da je njegov pristup prema pregovorima s Beogradom i unutrašnjim pitanjima doveo do pogoršanja odnosa sa međunarodnim partnerima.
Jedan od ključnih problema s kojima se Kurti suočava jeste njegov odnos prema Srbima na Kosovu. Njegova vlada je sprovodila politike koje su imale za cilj centralizaciju vlasti i marginalizaciju srpske zajednice. Ove mere izazvale su proteste i nezadovoljstvo kod Srba, što je dodatno otežalo situaciju.
Osim toga, Kurti se suočava s ekonomskim izazovima. Inflacija, nezaposlenost i opšti ekonomski problemi postali su ključni faktori koji utiču na njegovu popularnost. Mnogi građani Kosova osećaju da se njihovi svakodnevni problemi ne rešavaju, što stvara dodatni pritisak na njegovu vladu.
U svetlu ovih problema, opozicija se organizuje kako bi iskoristila trenutnu situaciju. Na sastancima opozicije, često se čuje poziv na promene i potreba za novim liderom koji bi mogao doneti stabilnost. Mnogi smatraju da bi Kurti mogao izgubiti podršku na izborima, a time i mogućnost da nastavi svoju politiku.
Pitanje koje se postavlja jeste: ako Kurti ode, da li će to doneti stabilnost ili ekstremnu alternativu? Na Kosovu postoji rizik od rasta nacionalističkih i ekstremnih pokreta koji bi mogli iskoristiti nesigurnost i nezadovoljstvo građana. U tom smislu, neki analitičari upozoravaju da bi smena Kurtija mogla dovesti do još veće tenzije i sukoba.
Naredni izbori će biti ključni test za Kurtija i njegovu stranku, pokret Vetëvendosje. Ukoliko ne uspe da zadrži podršku birača, moguće je da će se suočiti sa ozbiljnim posledicama. U tom kontekstu, razgovori o formiranju koalicija i strategijama za osvajanje glasova postaju sve važniji.
Za Kurtija, izazov nije samo da održi vlast, već i da obnovi poverenje svojih međunarodnih partnera. U tom smislu, njegovi potezi u narednim nedeljama biće od ključne važnosti. Naime, ako želi da sačuva svoju poziciju, moraće da pokaže da je sposoban da reši probleme sa kojima se Kosovo suočava, kako na unutrašnjem, tako i na međunarodnom planu.
Dok se približava datum izbora, pritisak na Kurtija raste. Njegovi protivnici ne propuštaju priliku da ga napadnu, a podrška koja je nekada bila sigurna polako se smanjuje. U tom kontekstu, pitanje stabilnosti na Kosovu postaje sve relevantnije.
U svakom slučaju, politička situacija na Kosovu ostaje neizvesna, a ishod narednih izbora mogao bi značajno uticati na budućnost zemlje. Da li će Kurti uspeti da se vrati u igru i pridobije poverenje građana, ili će se suočiti s porazom koji bi mogao promeniti političku sliku Kosova? Ova pitanja ostaju otvorena i očekuje se da će odgovor na njih doći već krajem decembra.
Kao rezultat, politička scena na Kosovu nastavlja da se razvija, a izbori 28. decembra biće ključni trenutak koji može oblikovati budućnost ne samo Kurtija, već i celokupne zemlje. U ovom kontekstu, međunarodna zajednica takođe pažljivo prati razvoj događaja, s nadom da će se pronaći rešenje koje će doprineti dugotrajnoj stabilnosti u regionu.
