Elvira Kovač, predsednica skupštinskog Odbora za Evropske integracije, izjavila je da je nemačko-francuski non-pejper, koji predlaže novi model ubrzanog približavanja Zapadnog Balkana i Moldavije Evropskoj uniji, od izuzetnog značaja. Ovaj predlog, kako je naglasila, može motivisati zemlje kandidate da intenzivnije rade na sprovođenju neophodnih reformi.
Kovač je istakla da je predlog pripremljen uoči samita EU i Zapadnog Balkana, koji se održava u Tivtu, a cilj je pronaći model koji bi bio prihvatljiv za sve strane i ubrzao proces proširenja. Iako je jedino Crna Gora sigurna u status punopravne članice EU do 2028. godine, Kovač smatra da ostale zemlje u regionu ne bi smele biti zanemarene. Ona je naglasila da Crna Gora može poslužiti kao pozitivan primer, ali da je potrebno da i druge zemlje ostanu aktivne u procesu integracija.
Jedan od ključnih elemenata Kovačeve izjave je i to da predloženi model ne bi trebao da znači odustajanje od punopravnog članstva, već predstavlja način da se proces ubrza i motivišu kandidate da se više posvete reformama. Kovač je dalje analizirala uzroke novog evropskog zamaha, ističući da je on rezultat trenutnih geopolitičkih okolnosti, a ne samo reformi koje su sprovedene u zemljama kandidatima. Pored toga, naglasila je da je važno da se pažnja ne usmeri samo na Ukrajinu i Moldaviju, već i na zemlje Zapadnog Balkana.
Prema njenim rečima, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina se suočavaju sa značajnim izazovima, dok Srbija mora brže da ispuni obaveze koje je preuzela. Kovač je ukazala na to da postoji skeptičnost među određenim članicama EU prema Srbiji, a neki je i kategorizuju kao „malu Rusiju“. Ove zemlje traže da Srbija odmah uvede sankcije Rusiji, dok druge ističu problem vladavine prava.
Na pitanje o najvećoj prepreci za Srbiju u procesu evropskih integracija, Kovač je ukazala na potrebu za reformama pravosudnog sistema. Prema njenom mišljenju, Srbija bi najviše napredovala kada bi uspela da premosti prepreke vezane za pravosudne zakone i usvojila izmene u skladu sa preporukama Venecijanske komisije. Osvrnula se i na nedavni susret predsednika Evropskog saveta, Antonia Košte, sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, naglašavajući da je Košta jasno ukazao na važnost reformi, uključujući izborne i pravosudne zakone.
Kovač je takođe napomenula da je proces evropskih integracija potrebno učiniti inkluzivnim i transparentnim, dodajući da je važno uključiti nevladine organizacije i opoziciju u proces donošenja odluka, posebno kada su u pitanju izbori članova Saveta REM-a.
Nemačka i Francuska su predložile da se zemljama kandidatima pruži veća mogućnost pristupa programima EU i jedinstvenom tržištu pre nego što postanu članice bloka. Ovaj predlog ima za cilj da unese novi zamah u diskusije o proširenju EU, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih dešavanja. Kovač je istakla da je važno obezbediti dodatne podsticaje kao deo procesa integracije, zasnovanog na zaslugama, kako bi se omogućila brža i dublja integracija.
U zaključku, Kovač je naglasila da je neophodno pronaći zajednički minimum kada je reč o evropskim integracijama, što bi moglo uključivati i izbor članova Saveta REM-a kao pozitivan signal. Kroz ovaj proces, jasno je da su reforme, transparentnost i saradnja ključni za napredak na putu prema EU, a sve to u kontekstu komplikovanih geopolitčkih okolnosti koje oblikuju budućnost Zapadnog Balkana.
