Više od 1.000 muzičara, među kojima su i renomirani umetnici poput Kejt Buš, Dejmona Albarna i Eni Lenoks, okupilo se kako bi objavilo „album tišine“ u znak protesta protiv planova britanske vlade. Ovi planovi omogućavaju kompanijama za veštačku inteligenciju (AI) korišćenje zaštićenih autorskih prava bez prethodne saglasnosti autora. Ovaj potez izazvao je široku osudu u muzičkoj zajednici, koja smatra da bi ovakve izmene zakona mogle značajno ugroziti prava umetnika.
Album, nazvan „Is This What We Want?“, sastoji se od snimaka tišine u muzičkim studijima i koncertnim salama, te simbolizuje posledice koje bi ovakvi zakoni mogli imati na umetnike. Ovi snimci bez muzike prikazuju kako bi život umetnika mogao izgledati ako bi njihova dela bila korišćena bez dozvole. Ovakva umetnička izjava ne samo da ukazuje na potencijalne rizike po autorska prava, već i na značaj muzike kao kreativnog izraza.
Među poznatim ličnostima koje su se pridružile ovom protestu su i muzičari kao što su Pol Makartni, Elton Džon i Bjorn Ulvaes iz grupe „Abba“, kao i glumica Džulijen Mur i pisci Val Makdermid i Ričard Osman. Ovi umetnici su se udružili kako bi skrenuli pažnju na pitanje prava umetnika i važnost zaštite njihovih dela u eri digitalizacije i veštačke inteligencije.
Album sadrži 12 „pesama tišine“, a prihod od prodaje biće doniran organizaciji „Help Musicians“. Ove donacije imaju za cilj podršku umetnicima u nevolji, a posebno onima koji su pogođeni trenutnom situacijom u industriji muzike. Protest se odvija u trenutku kada britanska vlada razmatra izmene zakona o autorskim pravima, što bi omogućilo AI firmama da koriste rad profesionalnih muzičara bez njihove saglasnosti.
Ovo nije prvi put da muzičari izražavaju svoje nezadovoljstvo zbog korišćenja umetničkih i autorskih ostvarenja za razvoj alata veštačke inteligencije. Više od 200 muzičkih izvođača potpisalo je otvoreno pismo Društva za prava umetnika sa sedištem u Vašingtonu, kojim se pozivaju tehnološke kompanije da prekinu sa korišćenjem veštačke inteligencije na način koji ugrožava umetnike i tekstopisce. Strah od gubitka kontrole nad sopstvenim radom i potencijalna eksploatacija umetničkih dela bez naknade sve više zabrinjava umetnike širom sveta.
Razvoj veštačke inteligencije donosi mnoge prednosti, ali takođe postavlja i izazove koji se tiču prava intelektualne svojine. Umetnici se suočavaju sa mogućnošću da će njihova dela biti korišćena bez njihove saglasnosti, što može umanjiti vrednost njihovog rada i dovesti do gubitka prihoda. U svetlu ovih promena, umetnici zahtevaju jaču zaštitu svojih prava i jasnije zakonske okvire koji će regulisati korišćenje njihovih dela u kontekstu tehnologije.
Ova situacija takođe otvara šira pitanja o etici korišćenja veštačke inteligencije u kreativnim industrijama. Mnogi umetnici smatraju da bi korišćenje AI trebalo biti regulisano na način koji poštuje kreativni rad i trud umetnika. Potrebno je uspostaviti ravnotežu između inovacija u tehnologiji i prava umetnika, kako bi se osiguralo da se umetnost i kultura mogu slobodno razvijati, a da pri tome budu zaštićeni autorski interesi.
U svetlu ovih dešavanja, važno je da se glas umetnika čuje i da se osigura da njihova prava budu zaštićena u digitalnom dobu. Ovaj protest predstavlja samo jedan od načina na koji muzičari i umetnici pokušavaju da utiču na promene koje će oblikovati budućnost kreativnosti i umetnosti. Ako se ne donesu odgovarajući zakoni, moglo bi doći do ozbiljnih posledica po umetničku industriju, što bi moglo ugroziti budućnost mnogih talentovanih umetnika.
