Meteorološke službe i klimatski naučnici upozorili su na mogućnost formiranja fenomena poznatog kao El Ninjo u Tihom okeanu kasnije ove godine. Ovaj fenomen bi mogao da dovede do porasta globalnih temperatura na istorijski rekordne vrednosti u 2027. godini, kako navodi Guardian. Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) i Australijski biro za meteorologiju saopštili su da neki klimatski modeli predviđaju razvoj ovog fenomena, ali su naglasili da su prognoze još uvek neizvesne.
El Ninjo je prirodni klimatski ciklus koji se povezuje sa ekstremnim vremenskim događajima u raznim delovima sveta. On nastaje kada se toplije okeanske vode pomere prema istočnom delu ekvatorijalnog Tihog okeana, blizu obala američkog kontinenta. Ove promene vode do porasta globalnih temperatura, uzrokujući dugotrajne sušne periode i ekstremne temperature u određenim regionima.
Klimatolozi iz Australije ističu da neki modeli sugerišu da bi El Ninjo mogao da se razvije već od juna 2026. godine. Sličnu procenu je iznela i NOAA, naglašavajući da šanse za pojavu ovog fenomena rastu iz dana u dan. Istraživač Endru Votkins sa Univerziteta Monaš ističe da u zapadnom tropskom Pacifiku trenutno postoji velika količina tople vode, koja bi mogla da se premesti prema istoku ako vetrovi oslabe. Ova pojava bi dodatno zagrijala područje uz obale Južne Amerike, što bi moglo ukazivati na početak formiranja fenomena El Ninjo.
Profesorka Andrea Tašeto sa Univerziteta Novi Južni Vels naglašava da trenutna situacija suprotna obrascu El Ninjo, jer se topliji vazduh zadržava blizu obala Australije, ali taj uticaj postepeno slabi. U poslednje tri godine, zabeležene su najviše temperature u istoriji merenja globalnih temperatura. Tokom 2024. godine, globalne temperature su porasle za 0,12 stepeni Celzijusa, a to je delimično posledica uticaja El Ninjo koji je počeo da se oseća još 2023. godine.
Zeke Hausfater, član istraživačkog tima Berkeley Earth, ukazuje na to da je dugoročno zagrevanje planete, uzrokovano sagorevanjem fosilnih goriva, toliko snažno da nadmašuje većinu prirodnih klimatskih oscilacija. Prema njegovim rečima, čak ni snažan El Ninjo neće imati presudan uticaj na globalno zagrevanje i postavljanje novih temperaturnih rekorda.
Fenomen El Ninjo je poznat po svojim širokim posledicama na vremenske obrasce širom sveta. U nekim regionima, kao što su delovi Južne Amerike, dolazi do povećane količine padavina, dok u drugim, kao što su delovi Australije i Indonezije, može doći do suše. Ove klimatske promene utiču na poljoprivredu, vodne resurse i celo društvo.
Osim El Ninjo, postoji i suprotan fenomen poznat kao La Nina, koji se karakteriše hladnijim okeanskim vodama u centralnom i istočnom Tihom okeanu. Ovi prirodni ciklusi su deo kompleksnog sistema klimatskih promena, a njihovo razumevanje je ključno za predviđanje vremenskih obrazaca i pripremu za potencijalne katastrofe.
Iako je teško predvideti tačno kada će se El Ninjo dogoditi i kakve će posledice imati, naučnici nastavljaju da prate promene u Tihom okeanu i analiziraju klimatske modele. Važno je da se globalna zajednica pripremi za moguće posledice ovog fenomena, koje mogu imati dugoročne efekte na životnu sredinu i društvo.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da je praćenje i razumevanje klimatskih promena od suštinskog značaja za očuvanje planete i prilagođavanje novim uslovima. Naredne godine će biti ključne za procenu potencijalnog uticaja El Ninjo i njegovih posledica na globalne temperature.
