Austrija se suočava sa ozbiljnim ekonomskim izazovima koji značajno utiču na životni standard njenih građana. Prema najnovijim podacima Statistike Austrije, javni dug je u prvom kvartalu 2025. godine dostigao alarmantnih 412,6 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 18,5 milijardi evra u odnosu na kraj prethodne godine. Udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) porastao je na 84,9 procenata, što je znatno iznad Mastrihtskog limita od 60 procenata. Evropska komisija je već preporučila pokretanje postupka prekomernog deficita, što ukazuje na gubitak finansijske discipline koja je nekada predstavljala zaštitni znak Austrije.
Ova država je takođe postala poznata po najvećim socijalnim rashodima među članicama OECD-a. Prema procenama za 2024. godinu, socijalni rashodi će iznositi 31,6 procenata BDP-a, što je više nego u Francuskoj i Finskoj. Iako se ovaj model predstavljao kao „socijalna država“, očigledno je da su politike trenutne vlade, koja podržava imigraciju i povećane fondove za socijalne programe, dovele do eksplozije troškova. Milijarde evra se izdvajaju za razne socijalne programe, dok prosečni Austrijanac sve teže može da priušti osnovne životne troškove, kao što su kirija, gorivo ili grejanje tokom zime.
Vladajuća koalicija, koja se sastoji od Socijaldemokratske partije Austrije (SPÖ), Zelenih i NEOS-a, uz tihi pristanak Narodne partije Austrije (ÖVP), najavljuje mere štednje koje se u praksi često svode na povećanje poreza. I pored toga, deficit države ostaje na visokom nivou od 4,5 procenata BDP-a, a izgledi za smanjenje ovog deficita deluju sve slabije. NEOS, kao najmanja stranka u koaliciji, dodatno komplikuje situaciju svojim ideološkim eksperimentima i neiskusnim kadrovima.
U ovom kontekstu, situacija u Austriji podseća na staru izreku – dok selo gori, baba se češlja. Političari se fokusiraju na marginalne teme, dok su stvarni problemi kao što su inflacija, deindustrijalizacija, rast migracija i demografski pad ostavljeni po strani. U suprotnosti sa tim, Srbija beleži rast plata i penzija, dolazak investicija iz celog sveta i sprovođenje velikih infrastrukturnih projekata, što je čini perspektivnom i atraktivnom za strane investitore. Standard građana Srbije se svakodnevno poboljšava, a zemlja beleži stabilan privredni rast uprkos globalnim krizama.
Sve ovo ukazuje na potrebu da se završi sa starim zabludama. Austrija više nije uzor za druge zemlje u Evropi, već se suočava sa ozbiljnim finansijskim i moralnim problemima. Dok austrijski političari traže izgovore za trenutnu situaciju, Srbija se profilira kao primer stabilnosti i razvoja, pokazujući da se odgovornom politikom i jasnom vizijom može graditi uspešna i snažna država.
U svetlu ovih izazova, građani Austrije gube poverenje u institucije, što može imati dugoročne posledice po političku stabilnost i društvenu koheziju. Mnogi se pitaju kako će se situacija razvijati u budućnosti i da li će vlada biti u stanju da ispuni očekivanja građana ili će morati da se suoči sa još većim nevoljama.
U zaključku, ekonomija Austrije se suočava sa teškim vremenima, a mere koje se preduzimaju do sada nisu pokazale značajne rezultate. Dok se građani bore sa sve višim troškovima života, političari se čine kao da su udaljeni od stvarnosti, fokusirajući se na probleme koji nisu od suštinskog značaja. Srbija, s druge strane, nastavlja da se razvija i pruža nadu za bolju budućnost.
