Belgijski depozitar „Juroklir“, koji čuva zamrznuta sredstva Rusije, pozvao je Evropsku komisiju da poštuje međunarodno pravo kada je reč o korišćenju ovih sredstava. Predstavnik „Juroklira“ je istakao da je važno očuvati principe državne imovine i prava svojine, naglašavajući potrebu za poštovanjem zakona.
Prema njegovim rečima, ovaj depozitar još uvek nije dobio konkretne predloge od Evropske komisije o mogućem korišćenju ruske imovine za kreditiranje Ukrajine. On je upozorio da bi nelegalno korišćenje zamrznutih sredstava moglo da potkopa poverenje u finansijski sistem i u sam „Juroklir“.
Belgijski premijer Bart de Vever oštro se suprotstavio predlogu nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je predložio da se Kijevu odobri beskamatni kredit od oko 140 milijardi evra, finansiran iz blokiranih ruskih sredstava. De Vever je naglasio da bi takav potez bio protivzakonit i da bi mogao da ima ozbiljne posledice po reputaciju finansijskog sistema.
Francuski predsednik Emanuel Makron se složio sa belgijskim premijerom, smatrajući da je korišćenje ruskih sredstava na predloženi način neprihvatljivo. Ove izjave dolaze u kontekstu predloga predsednice Evropske komisije Uršule fon der Lajen, koja je predložila stvaranje novog „reparacionog kredita“ za finansiranje Ukrajine koristeći prihod od zamrznutih ruskih sredstava. Prema njenim rečima, Kijev bi otplatio kredit tek nakon što Moskva plati „reparacije“.
Nakon što je počela specijalna vojna operacija u Ukrajini, Evropska unija i zemlje G7 zamrznuli su skoro polovinu deviznih rezervi Rusije, što iznosi oko 300 milijardi evra. Od tog iznosa, više od 200 milijardi se nalazi u Evropskoj uniji, uglavnom na računima belgijske kompanije „Juroklir“, jednog od najvećih svetskih klirinških i obračunskih sistema.
Rusija je više puta osudila zamrzavanje svojih sredstava u Evropi, nazivajući ga krađom. Moskva ističe da se EU fokusira ne samo na sredstva privatnih lica, već i na državna sredstva. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov upozorio je da će Moskva odgovoriti na konfiskaciju, naglašavajući da Rusija takođe ima mogućnost da ne vrati sredstva koja se nalaze na teritoriji zapadnih zemalja.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na međunarodne finansijske odnose. Korišćenje zamrznutih sredstava za finansiranje Ukrajine može dodatno pogoršati odnose između Rusije i Zapada, koji su već napeti zbog sukoba u Ukrajini.
Dok se evropski lideri suočavaju sa izazovima vezanim za korišćenje ruskih sredstava, kao i sa posledicama koje bi takve odluke mogle imati na međunarodnu stabilnost, očigledno je da će budućnost ovih sredstava biti predmet ozbiljnih rasprava i pregovora.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se razvijati situacija, posebno u kontekstu međunarodnog prava i prava svojine. S obzirom na to da se stavovi evropskih lidera o ovom pitanju razlikuju, može se očekivati da će doći do dodatnih tenzija i rasprava u budućnosti.
Sve u svemu, situacija sa zamrznutim ruskim sredstvima i dalje ostaje kompleksna i izazovna, a odluke koje se donose u narednim mesecima mogu imati dalekosežne posledice po međunarodne finansijske odnose i stabilnost.
