Džez pijanista Vladimir Maričić će nastupiti na završnoj večeri 41. Beogradskog džez festivala, zajedno sa bendom koji se sastoji od iskusnih muzičara i mladih talenata „novog srpskog džez talasa“. Ovaj festival, koji traje više od četiri decenije, poznat je po svojoj tradiciji džem sešna, koji je od svog osnivanja u sedamdesetim godinama prolazio kroz različite promene u organizaciji i lokaciji.
Maričić je u intervjuu za Tanjug rekao da je domaća džez scena oduvek bila respektabilna i da je imala mnoge istaknute muzičare poput Miše Blama, Miše Krstića, Luke Boškovića i Rade Milivojevića. „S njima smo sazrevali kao muzičari, učili svirati i sve ostalo što je vezano za ovaj posao“, naglasio je Maričić.
Džem sešnovi na Beogradskom džez festivalu su nastali kao način da domaći muzičari pokažu stranim gostima, posebno Američkim, da su sposobni da izvode vrhunski džez, iako dolaze iz socijalističke zemlje. U početku su se ovi događaji dešavali spontano, ali su organizatori festivala brzo shvatili njihovu privlačnost i počeli ih organizovati u „Dansing sali“ Doma omladine Beograda.
Maričić je istakao da su organizatori imali sofisticirane načine kako da privuku strane muzičare, pozivajući ih da dođu i uživaju u dobrom džez zvuku uz piće. „Poziv je obično bio prihvaćen, i kada bi čuli naše muzičare, često su želeli da sviraju“, dodao je. On se seća kako su na džem sešnima nastupali legendarni umetnici poput Četa Bejkera i Arta Blejkija, a naši muzičari, kao što su Goca Dimitrovski i Ilija Bošković, dali su sve od sebe da ostave snažan utisak.
„Džem sešn je važan za svaki džez festival, a za Beogradski posebno, jer je to bila internacionalno prepoznata stvar“, objasnio je Maričić. Prema njegovim rečima, u Njujorku i Parizu se pričalo o svirkama na beogradskim džem sešnima, a ono što se dešavalo na tim događajima nije bilo ni planirano ni najavljeno.
Maričić je takođe govorio o budućnosti džeza u eri novih tehnologija, naglašavajući da će doći do prezasićenja striminga. „Ljudi iz svojih fotelja misle da su prisutni negde, ali to nije isto kao doživljaj uživo. Vreme je da se ponovo vratimo toj jedinstvenoj atmosferi“, smatra Maričić.
On je naglasio da su džem sešni nepredvidive situacije koje život donosi bez najave i planiranja. „Svirka uživo je kockanje u kojem učestvuju publika, muzičari i organizatori, i zato je džem sešn kritično važan“, rekao je.
Iako postoji fascinacija dolaskom stranih muzičara, Maričić je upozorio da Srbija nije kao Kopenhagen, Stokholm ili Pariz, gde je uobičajeno da nedeljno nastupaju četiri ili pet velikih imena. „Nemamo profilisane džez klubove, već restorane sa džez muzikom, što je velika razlika“, ističe.
U poslednjih nekoliko godina, Maričić je vršio pritisak na organizatore Beogradskog džez festivala da vrate džem sešn, zajedno sa kolegama poput Jovana Maljokovića. „I evo, uspeli smo. Ponosan sam što smo to postigli“, zaključio je pijanista.
Beogradski džez festival nastavlja da bude platforma za promovisanje domaćih muzičara i povezivanje sa međunarodnom džez zajednicom, dok se istovremeno očuvava tradicija i duh džeza u Srbiji.
