Reditelj Džejms Kameron (71) nedavno je izrazio frustraciju zbog stalnih pitanja o kontroverznoj sceni iz filma „Titanik“, koja se tiče Džekove smrti i mogućnosti da preživi sa Rouz na plutajućem komadu drveta. U intervjuu je jasno stavio do znanja da više ne želi da raspravlja o toj temi, naglašavajući: „Ljudi, ne pitajte me više o toj prokletoj dasci.“
Iako je Kameron umoran od ovog pitanja, on je ipak ponovo objasnio razloge zbog kojih Džek ne bi mogao preživeti uz Rouz. Prema njegovim rečima, daska na kojoj su mogli da se oslanjaju nije bila dovoljna da izdrži težinu oboje, posebno u ledenoj vodi koja je imala temperaturu od -28 stepeni. U takvim uslovima, hipotermija bi ih brzo usmrtila.
Ova tema je postala predmet rasprava među obožavaocima filma od njegovog izlaska 1997. godine. Mnogi su se pitali da li bi Džek mogao da preživi ako bi se samo malo prilagodili na dasci. Međutim, Kameron je proveo značajno vreme u vodi, testirajući različite scenarije sa kaskaderima kako bi dokazao svoju tezu. Njegovi eksperimenti su pokazali da bi samo jedna osoba mogla da preživi tri sata dok čeka pomoć, što je bilo ključno za razumevanje umetničkog integriteta priče.
Film „Titanik“ je više od ljubavne priče; on se bavi temama gubitka, žrtve i smrti. Džekova smrt je, prema Kameronu, bila nužna za razvoj radnje i emocionalni uticaj filma. On je uporedio Džekovu sudbinu sa sudbinom Romea iz „Romea i Julije“, gde su sudbina i tragedija ključni elementi priče.
Iako su mnogi obožavaoci bili razočarani Džekovom smrću, Kameron smatra da je to bio neizbežan deo priče koji je doprineo njenoj snazi. Njegove reči su potkrepile ideju da umetnost često zahteva žrtvu, kako bi se postigla snažna emocionalna reakcija kod publike.
Osim toga, Kameron je naglasio da je film snimljen u vreme kada su tehnologija i efekti bili mnogo ograničeniji nego danas. On je morao da se oslanja na praktične efekte i stvarne situacije kako bi stvorio autentičnu atmosferu. Njegova posvećenost detaljima i realnosti prikazivanja potapanja Titanika doprinosi njegovoj reputaciji kao jednog od najuspešnijih reditelja u filmskoj industriji.
Kameron je takođe govorio o tome kako je film postao kultni klasik i zašto i dalje izaziva toliko emocija kod gledalaca. Njegova sposobnost da izgradi napetost i emocionalnu dubinu kroz likove i njihove sudbine je ono što „Titanik“ čini nezaboravnim.
Na kraju, reditelj je pozvao obožavaoce da se fokusiraju na celokupnu priču i poruke koje film nosi, umesto da se fiksiraju na jednu scenu. Njegova umetnost je mnogo složenija i bogatija od samo jednog trenutka, a „Titanik“ ostaje večna priča o ljubavi, gubitku i ljudskoj hrabrosti.
Uprkos njegovim naporima da razjasni situaciju, čini se da će pitanja o Džekovoj sudbini nastaviti da se postavljaju, a Kameron će verovatno biti suočen s ovim pitanjem još mnogo puta. Njegova strpljivost i posvećenost umetničkom izražavanju su očigledni, ali i dalje ostaje pitanje kako će se nositi s ovim neizbežnim delom svoje karijere.
