Džejms Kameron i Kristofer Nolan su dva od najuticajnijih reditelja današnjice, a njihovi filmovi često postaju predmet rasprava među kritičarima i obožavaocima. U nedavnom razgovoru, Kameron je izneo svoje mišljenje o Nolanovom delu „Openhajmer“, koje je postiglo veliki uspeh 2024. godine i osvojilo nekoliko Oskara.
Kameron smatra da je „Openhajmer“ previše usmeren na ličnost Roberta Oppenheimera, tvorca nuklearnog oružja, a nedovoljno na žrtve koje su trpele posledice njegovog otkrića. On se osvrnuo na to da je film propustio da prikaže duboke i katastrofalne posledice koje su atomske bombe imale na civile, posebno u Japanu, gde je u Hirošimi i Nagasakiju stradalo više od 250.000 ljudi.
U svetlu ovog stava, Kameron planira da adaptira knjigu „Duhovi Hirošime“ autora Pelegrina, koja će biti objavljena u avgustu. Njegova namera je da se fokusira na tragediju koju su prošli ljudi koji su preživeli napade i da ukazuje na stvarne posledice nuklearnog oružja. „Važno je biti svestan posledica od atomskih bombi“, istakao je Kameron, naglašavajući da je to aspekt koji je, po njegovom mišljenju, izostavljen iz Nolanovog filma.
Kameron je pohvalio način na koji je Nolan napravio film, ali je istakao da je izostavljanje žrtava značajno smanjilo uticaj filma. „Zanimljivo je šta je Nolan odlučio da izostavi iz filma. Obožavam način na koji je film napravljen, ali je propustio jednu važnu stvar. Oppenheimer je bio svestan kakve će posledice biti od atomske bombe“, rekao je Kameron.
Kameron je takođe naglasio da ne voli da kritikuje tuđe filmove, ali je u ovom slučaju smatrao da je važno ukazati na ono što je nedostajalo u „Openhajmeru“. On je primetio da postoji samo jedan kratak trenutak u kojem Oppenheimer vidi ugljenisana tela, ali je ostalo mnogo toga što nije obrađeno. „Imao sam utisak da je tema izbegnuta. Ne znam da li su studio ili Kris smatrali da je to ‘treća šina’ koju nisu želeli da dotaknu, ali ja imam pravo na tu ‘šinu’“, zaključio je Kameron.
Ova diskusija o „Openhajmeru“ i njegovim temama otvara važno pitanje o tome kako filmovi predstavljaju istorijske događaje i ličnosti. Dok neki reditelji biraju da se fokusiraju na individualne priče i lične dramatične trenutke, drugi se trude da prikažu šire društvene posledice. Kameron je poznat po svom naglasku na ljudskoj strani priča koje prikazuje, što se može videti u njegovim filmovima kao što su „Titanik“ i „Avatar“.
U svetlu Kameronovih reči, postavlja se pitanje kako će se ova debata razvijati i kakve će posledice imati na buduće filmske projekte koji se bave sličnim temama. Da li će reditelji, u svetlu kritike, biti spremniji da se suoče s težim i manje popularnim aspektima istorije? Ili će nastaviti da se fokusiraju na lične priče, ostavljajući šire posledice u senci?
Bez obzira na to, jasno je da će Kameronova adaptacija „Duhova Hirošime“ izazvati pažnju i otvoriti nova pitanja o etici i odgovornosti u prikazivanju ratnih tragedija na filmskom platnu. Ovako intenzivne rasprave o filmovima kao što su „Openhajmer“ i budući projekti poput Kameronove adaptacije mogu doprineti dubljem razumevanju i svesti o prošlim tragedijama, ali i oblikovati način na koji se slične teme obrađuju u budućnosti.
