Džejmi Dajmon, izvršni direktor JP Morgan Chase, nedavno je upozorio na ozbiljne finansijske izazove sa kojima se Sjedinjene Američke Države suočavaju. Tokom intervjua na Nacionalnom ekonomskom forumu Regan, Dajmon je istakao zabrinjavajući porast nacionalnog duga, koji je u poslednjih pet godina dostigao 10 biliona dolara. U vreme kada je Ronald Regan bio predsednik, odnos duga prema bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosio je 35%, dok danas taj procenat iznosi alarmantnih 122%. Dajmon je naglasio da se „tektonske ploče pomeraju“ u smislu globalne dominacije Amerike, što ukazuje na opadanje njenog uticaja na svetskoj sceni.
Dajmon je izneo kritiku o načinu na koji se upravlja američkim finansijama, ističući da je „količina lošeg upravljanja neverovatna“. Postavio je pitanje o koristi koju je američka ekonomija imala od dodatnih 10 biliona dolara duga, pitajući da li je to poboljšalo život građana izvan Vašingtona. Takođe je istakao da troškovi održavanja kamate na nacionalni dug već iznose više od 1 bilion dolara godišnje, a da bi taj iznos mogao porasti na 2 biliona dolara do 2028. godine ukoliko se trenutni trendovi nastave.
U svom izlaganju, Dajmon je upozorio na moguće posledice za tržište obveznica, rekavši da će investitori početi da izbegavaju američke državne hartije od vrednosti. Ovo bi moglo dovesti do znatno viših kamatnih stopa i inflacije, što bi moglo izazvati fiskalnu krizu u zemlji. „Budućnost – ono što vidim – je inflatorna“, rekao je Dajmon, izražavajući sumnju u to kada bi mogla doći kriza, ali naglašavajući potrebu za promenom trenutne fiskalne politike pre nego što dođe do ozbiljnih problema.
Dajmonovo upozorenje naišlo je na negodovanje nekih zvaničnika, uključujući ministra finansija Skota Besenta, koji je odbacio Dajmonove tvrdnje, tvrdeći da će deficit ove godine biti niži nego prošle. Međutim, podaci govore suprotno. U fiskalnoj 2024. godini, deficit je iznosio 1,8 biliona dolara, dok je samo u prvih šest meseci ove godine dostigao 1,3 biliona dolara. Mnogi analitičari se slažu da je trenutni pristup fiskalnoj politici nedovoljan i da će rezultirati daljim povećanjem deficita.
Senator Rend Pol iz Kentakija je takođe potvrdio Dajmonove tvrdnje, naglašavajući da se „matematika zaista ne slaže“ i da trenutni planovi vode ka dodatnom povećanju deficita. Ilon Mask je takođe izrazio zabrinutost zbog predloženih zakona koji povećavaju deficit, ukazujući na sve veću potrebu za smanjenjem potrošnje.
Dajmon je završio svoje izlaganje naglašavajući da vlade ne bi trebale da se oslanjaju na stalni rast i uspeh, već da ih moraju zaslužiti svakodnevnim radom. Ukazao je na primere velikih kompanija koje su propale zbog arogancije i samozadovoljstva, poput Kmart-a i Blackberry-a. Njegova poruka je jasna: veličina i uspeh su prolazni i moraju se neprestano obnavljati.
U svetlu ovih upozorenja, investiranje u zlato postaje sve važnije. Zlato je tradicionalno smatrano sigurnim utočištem u vremenima ekonomske neizvesnosti i inflacije, dok nacionalne valute i obveznice gube na vrednosti. Dajmon i drugi stručnjaci predviđaju rastuću inflaciju i moguću krizu na tržištu obveznica, što naglašava potrebu za diversifikacijom investicionih portfolija i uključivanjem fizičkog zlata kao zaštite.
U zaključku, Dajmonovo upozorenje o američkom dugu i neodrživoj fiskalnoj politici odražava zabrinutost mnogih ekonomista i analitičara. Ako se trenutni trendovi ne promene, Sjedinjene Američke Države bi mogle doći u ozbiljne finansijske probleme.
