Konzumiranje ovsenih pahuljica može imati značajne zdravstvene benefite, posebno kada je reč o smanjenju nivoa „lošeg“ holesterola. Istraživanje koje je sprovedeno na malom uzorku, objavljeno u časopisu Nature Communications, pokazalo je da su učesnici koji su tokom dva dana jeli ovsene pahuljice za svaki obrok smanjili nivo lipoproteina niske gustine (LDL) za do 10 procenata. Ovaj tip holesterola je poznat po tome što povećava rizik od srčanih bolesti, pa je ovo smanjenje značajno.
U studiji je učestvovalo 32 učesnika, među kojima su bili i muškarci i žene sa metaboličkim sindromom. Oni su na niskokaloričnoj dijeti koja se sastojala od 100 grama ovsenih pahuljica kuvanih u vodi, tri puta dnevno, uz dodatak određenog voća i povrća, ali bez soli, šećera ili zaslađivača. Kontrolna grupa je imala sličnu dijetu, ali bez ovsenih pahuljica. U obe grupe unos kalorija bio je smanjen za oko polovinu tokom dva dana.
Nakon završetka ove kratke dijete, učesnici koji su konzumirali ovsene pahuljice pokazali su pad ukupnog holesterola od 8 procenata, a nivo LDL holesterola opao je za 10 procenata, što je bio znatno bolji rezultat u poređenju sa kontrolnom grupom. Takođe, učesnici su izgubili na težini i imali su blago snižen krvni pritisak.
Jedan od najzanimljivijih aspekata ovog istraživanja je to što su naučnici otkrili da su bakterije u crevima, koje razgrađuju ovsene pahuljice, povezane sa smanjenjem LDL holesterola. Analizom uzoraka stolice i krvne plazme, istraživači su pronašli dokaze da ishrana bogata ovsenim pahuljicama povećava broj crevnih bakterija koje proizvode jedinjenja povezana sa boljim metabolizmom holesterola.
Glavna autorka studije, Linda Klumpen, istakla je da je konzumacija ovsene kaše dovela do povećanja određenih bakterija u crevima. Ove bakterije, razgrađujući ovsene pahuljice, proizvode fenolna jedinjenja, koja su već u prethodnim studijama na životinjama pokazala pozitivan efekat na metabolizam holesterola.
Istraživači su takođe testirali efekte dihidroferulinske kiseline, nusproizvoda koji nastaje razgradnjom ovsenih pahuljica, i otkrili su da ona može smanjiti skladištenje holesterola. Ova otkrića sugerišu da bi ovsene pahuljice mogle igrati ključnu ulogu u održavanju zdravog nivoa holesterola.
Međutim, važno je napomenuti da se rezultati možda ne mogu primeniti na širu populaciju, s obzirom na to da su svi učesnici imali metabolički sindrom. Ovo stanje je često povezano sa prekomernom težinom, povišenim krvnim pritiskom i visokim nivoom šećera u krvi, što može biti preteča dijabetesa.
Istraživači smatraju da su identifikovali biološki proces koji zaslužuje dalja istraživanja, posebno u vezi sa dugoročnim efektima konzumacije ovsenih pahuljica. U drugom ispitivanju, 17 dobrovoljaca je svakodnevno jelo 80 grama ovsenih pahuljica tokom šest nedelja, bez drugih ograničenja u ishrani. Iako su primećene određene koristi, ova manje restriktivna dijeta nije dovela do brzog pada holesterola kao u prvom ispitivanju.
S obzirom na sve ovo, naučnici sugerišu da bi kratkotrajna dijeta zasnovana na ovsenim pahuljicama mogla biti korisna metoda za održavanje nivoa holesterola u normalnim granicama i prevenciju dijabetesa. Sledeći korak u istraživanju biće utvrđivanje da li bi intenzivna ovsena dijeta, ponavljana svakih šest nedelja, mogla imati dugoročne preventivne efekte.
Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se ovi nalazi potvrdili i kako bi se dodatno ispitalo na koji način ovsene pahuljice utiču na crevne bakterije, nivo holesterola i potencijalno gubitak telesne težine. Ova istraživanja mogu otvoriti nove puteve za prirodne metode upravljanja holesterolom i opštim zdravljem.
