U Ristovcu je prošlog vikenda obeležena 109. godišnjica Ristovačkog stradanja polaganjem venaca i cveća na Spomenik palim ratnicima i rodoljubima koji su izgubili život u periodu od 1912. do 1918. godine. Ovaj događaj je podsetnik na jedan od najznačajnijih i najtragičnijih trenutaka u istoriji ovog kraja, kada su mnogi civili stradali tokom bugarske okupacije u Prvom svetskom ratu.
Gradski većnik Saša Stamenković, koji je govorio u ime Grada Vranja, istakao je važnost negovanja kulture sećanja i obeležavanja ovakvih značajnih datuma. On je naglasio da je ovo jedan od najtežih zločina nad civilnim stanovništvom u vranjskom kraju i da je dužnost svih nas da sačuvamo sećanje na žrtve kako bi buduće generacije mogle da razumeju i cene istoriju svog kraja. Stamenković je apelovao na svi prisutne da nastave da prenose priče o hrabrosti i žrtvi onih koji su se borili za slobodu.
Olivera Đorđević, predsednica Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine, takođe se obratila prisutnima i podelila sa njima tragičnu sudbinu Ristovca tokom Prvog svetskog rata. Prema njenim rečima, 1917. godine, u ovom malom mestu stradalo je 53 žitelja, a kuće su spaljene, dok su ljudi isterani na ulicu. Ova situacija je bila posebno teška za žene, decu i starce, koji su bili najranjiviji. Đorđević je podsetila da su muški članovi porodica pobijeni, dok su žene bile izložene zlostavljanju. Spasila ih je, kako je navela, situacija kada je tuda prolazio nemački oficir koji je intervenisao.
Na spomen-obeležje su vence i cveće položile različite delegacije, uključujući predstavnike Grada Vranja, Vojske Srbije, Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije do 1918, SUBNOR-a, kao i učenike i nastavnike osnovne škole u Ristovcu i meštane. Ovaj čin je simbol poštovanja prema svima onima koji su dali svoje živote za otadžbinu, kao i prilika da se svi okupe i razmene sećanja na prošlost.
Ristovačko stradanje je deo šireg konteksta događaja tokom Prvog svetskog rata, kada je ceo region pretrpeo velike gubitke i traume. Bugarska okupacija je ostavila duboke ožiljke u kolektivnoj svesti stanovnika ovog kraja. Mnogi su izgubili svoje najbliže, a zajednice su se suočavale sa razaranjem i gubitkom identiteta.
Obeležavanje ovakvih datuma je od suštinskog značaja za očuvanje istorije i sećanja na stradale. To je trenutak kada se zajednica okuplja kako bi odala počast onima koji su bili žrtve rata, ali i prilika da se razgovara o važnosti mira i suživota. U današnje vreme, kada se suočavamo sa različitim izazovima, važno je da se setimo lekcija iz prošlosti i da radimo na izgradnji budućnosti koja će biti bolja za sve.
Sećanje na Ristovačko stradanje, kao i na sve druge žrtve rata, je ključno za razumevanje i očuvanje identiteta zajednice. Ovakvi događaji nas podsećaju na vrednosti kao što su hrabrost, solidarnost i ljubav prema otadžbini, i pozivaju nas da se borimo za pravdu i pravdu za sve, kako bismo sprečili da se slični zločini ponove u budućnosti. Kultura sećanja je temelj svakog društva koje teži miru i napretku.
