Istraživanje koje je trajalo više od decenije, a obuhvatilo je više od 90.000 ljudi, pokazalo je da sedenje ili ležanje duže od 30 minuta bez prekida može značajno povećati rizik od smrtnog ishoda zbog raka. Ova studija, objavljena u naučnom časopisu „PLOS Medicine“, naglašava važnost fizičke aktivnosti u smanjenju rizika od raznih vrsta malignih bolesti.
Istraživači su analizirali podatke prikupljene od učesnika britanske baze podataka UK Biobank, gde su praćeni u proseku 12 godina. Prema rezultatima, svaki dodatni sat produžene neaktivnosti bio je povezan sa povećanjem rizika od smrti od raka za 10%. U isto vreme, zamena jednog sata sedenja ili ležanja laganom fizičkom aktivnošću bila je povezana sa smanjenjem tog rizika za 12%. Čak i kraće aktivnosti, poput šetnje ili obavljanja kućnih poslova, mogu imati značajan zaštitni efekat.
Glavni autor istraživanja, Frederik Ho sa Univerziteta u Glazgovu, ističe da je sedenje duže od 30 minuta u kontinuitetu posebno povezano sa povećanim rizikom od obolevanja i umiranja od raka. On naglašava da jednostavne aktivnosti, kao što su kratke šetnje, mogu značajno smanjiti rizik. Istraživanje sugeriše da bi prekidanje dugih perioda sedenja fizičkom aktivnošću, čak i minimalnom, moglo doneti značajne zdravstvene koristi.
Pored toga, istraživanje je pokazalo da zamena 30 minuta neaktivnosti sa 30 minuta umerene fizičke aktivnosti, poput hodanja, može smanjiti rizik od smrti od raka za osam procenata. Još značajniji efekat viđen je kada je pet minuta neaktivnosti zamenjeno sa pet minuta intenzivne fizičke aktivnosti, što je dovelo do smanjenja rizika od 22%.
Istraživački tim je koristio uređaje za praćenje aktivnosti kako bi prikupio podatke o učesnicima, što je omogućilo precizniju analizu njihovih navika. Uočeno je da prekidanje dugog sedenja ili ležanja, čak i sa jednostavnim fizičkim aktivnostima, može biti ključno za smanjenje rizika od bolesti. Lagano hodanje, čišćenje ili obavljanje kućnih poslova su aktivnosti koje su posebno istaknute kao korisne.
Međutim, autori studije upozoravaju da istraživanje ima svoja ograničenja. Zbog opservacionog karaktera, ne može se sa sigurnošću potvrditi uzročno-posledična veza između dugotrajnog sedenja i povećanog rizika od smrti od raka. Iako rezultati sugeriraju jaku povezanost, potrebno je dodatno istraživanje kako bi se bolje razumele sve dimenzije ovog problema.
U današnjem svetu, gde je sve više ljudi izloženo dugim periodima sedenja, bilo bi korisno da se uvedu mere za podsticanje fizičke aktivnosti na radnim mestima i u svakodnevnom životu. Kratki odmori, vežbe istezanja ili čak brza šetnja tokom radnog dana mogu doneti značajne zdravstvene benefite.
Praktikovanje ovakvih navika može ne samo da poboljša fizičko zdravlje, već i psihičko blagostanje, što je takođe važno za sveukupno zdravlje pojedinca. Uzimajući u obzir sve ove nalaze, važno je osvestiti se o opasnostima dugog sedenja i aktivno raditi na smanjenju vremena provedenog u neaktivnosti.
Kao zaključak, ova studija naglašava značaj fizičke aktivnosti u smanjenju rizika od smrtnosti usled raka. Uvođenje malih promena u svakodnevni život može imati velike posledice na zdravlje. U okviru lične strategije prevencije raka, važno je uključiti redovne fizičke aktivnosti i smanjiti vreme provedeno u sedenju, kako bismo poboljšali kvalitet života i smanjili rizik od ozbiljnih bolesti.
