Dubrovnik već skoro deceniju suočava se sa velikim izazovima u turizmu, posebno kada je u pitanju održavanje atraktivnosti kao destinacije bez preopterećenja usled svoje popularnosti. Od 2017. godine, gradske vlasti su se fokusirale na dugoročno i održivo upravljanje turizmom. U prvoj polovini 2023. godine, Dubrovnik je zabeležio skoro 650.000 dolazaka i oko dva miliona noćenja, pri čemu su najbrojniji turisti dolazili iz Velike Britanije, SAD-a, Francuske, Nemačke, Poljske, Irske, Španije, Kanade i Australije.
Gradonačelnik Dubrovnika, Mato Franković, naglašava da izazov nije privlačenje turista, već očuvanje bogatog kulturno-istorijskog nasleđa i kvaliteta života lokalnog stanovništva. Prema njegovim rečima, tokom godina turizam se razvijao bez jasne strategije, a upravljanje je često izostajalo. U prošlosti je dolazilo do nagomilavanja posetilaca, posebno kada su pristizali kruzeri, što je dovelo do preopterećenja određenih delova grada.
Franković je pokrenuo inicijativu „Poštuj grad“ 2017. godine, koja ima za cilj da zaštiti Stari grad, deo UNESCO-ove svetske baštine, i podstakne svu zajednicu da poštuje Dubrovnik. Ova inicijativa uključuje ograničenje broja kruzera koji mogu uploviti u luku istovremeno — maksimalno dva, sa ukupno do 4.000 putnika. Osim toga, kruzeri moraju ostati najmanje osam sati, što omogućava putnicima da rasporede svoje vreme i izbegnu gužve.
Tokom prethodnih godina, gradske vlasti su se odlučile za segmentaciju turizma, kako bi bolje upravljale različitim vrstama poseta: od kruzerskog turizma do jednodnevnih posetilaca i onih koji ostaju duže. Takođe, autobuski prevoznici su sada obavezni da unapred rezervišu termine dolaska, što pomaže da se dolasci ravnomernije rasporede tokom dana.
Dubrovnik Pass kartica igra ključnu ulogu u upravljanju turističkim tokovima, omogućavajući posetiocima da dobiju informacije o najboljem vremenu za obilazak popularnih atrakcija. Gradske vlasti takođe koriste analizu podataka kako bi pratili kretanje posetilaca, u cilju još boljeg upravljanja turizmom.
Uprkos popularnosti, gradonačelnik smatra da Dubrovnik i dalje ima mnogo nedovoljno istraženih lokaliteta, kao što je brdo Srđ, koje nudi spektakularan pogled na grad. Umesto da se fokusiraju na izgradnju novih turističkih atrakcija, vlasti žele da podstaknu posetioce da bolje upoznaju postojeće ponude.
Franković se takođe suočava sa izazovima koje donosi prekomerni turizam i kratkoročni najam nekretnina, koji polako preuzima stambene četvrti. Ova situacija dovodi do smanjenja broja lokalnih stanovnika, što može ugroziti autentičnost grada. Prema njegovim rečima, u Starom gradu danas živi samo oko 1.500 ljudi, dok ih je 1991. godine bilo oko 5.000.
S obzirom na sve veći interes drugih evropskih gradova za hrvatski model upravljanja turizmom, Franković ističe važnost međusobne saradnje i razmene iskustava. On naglašava da je cilj očuvanje identiteta Dubrovnika, dok se nada da će Hrvatska razviti moderan železnički sistem koji će poboljšati dostupnost, ali ne na račun autentičnosti.
Na kraju, Franković izražava želju da Dubrovnik ostane isti i za 30 godina — sa očuvanim istorijskim nasleđem i čistim morem, kako bi i buduće generacije mogle uživati u njegovoj lepoti.
