Ustavni sud Crne Gore doneo je značajnu odluku koja se tiče okrivljenih za ubistvo policijskog funkcionera Slavoljuba Šćekića. Četvorici okrivljenih, Saši Boreti, Ljubu Bigoviću, Ljubu Vujadinoviću i Milanu Šćekiću, biće isplaćeno po dve hiljade evra iz budžeta Crne Gore na ime pravične naknade. Ova odluka doneta je zbog neaktivnosti Apelacionog suda koja je trajala tri godine i četiri meseca, a što se smatra kršenjem prava na pravično suđenje prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.
Upravni sud je usvojio ustavnu žalbu ovih pritvorenika, naglašavajući da je potrebno odrediti naknadu zbog dugotrajnog pritvora. U saopštenju Ustavnog suda se ističe da je Apelacioni sud propustio da postupi po zahtevu za posebnu revnost tokom vođenja postupka, iako su okrivljeni neprekidno bili u pritvoru. Ustavni sud je posebno razmatrao period od 2019. godine, kada je Vrhovni sud ukinuo osuđujuću presudu Apelacionog suda, čime je suđenje ponovo pokrenuto. Od tog trenutka, pritvor okrivljenih se produžava neprekidno već skoro šest godina.
Ova situacija je izazvala brojne reakcije u javnosti, posebno s obzirom na to da se radi o slučaju koji ima značajan društveni i pravni uticaj. Mnogi smatraju da ovakve odluke ukazuju na potrebu za reformom pravosudnog sistema u Crnoj Gori, kako bi se obezbedilo brže i efikasnije suđenje. Dugotrajni pritvor, kakav su doživeli ovi okrivljeni, može imati ozbiljne posledice po ljudska prava i može dovesti do gubitka poverenja građana u pravosudne institucije.
Upravni sud je u svom razmatranju naveo da su okrivljeni od 2006. godine u pritvoru, što dodatno komplikuje situaciju. Tokom ovih godina, pravni postupci su se više puta prolongirali, a okrivljenici su se suočavali sa neizvesnošću u vezi sa svojim statusom. Ovaj slučaj takođe postavlja pitanje o tome koliko dugo može trajati pravosudni proces bez da se ugroze prava optuženih.
Pored pitanja pravde, ova odluka Ustavnog suda takođe otvara diskusiju o finansijskim aspektima pravosudnog sistema. Isplata naknade iz budžeta pominje se kao način da se kompenzuju oštećeni građani, ali to takođe ukazuje na to koliko pravosudni sistem može biti opterećen. U trenutku kada se budžetski resursi koriste za isplatu naknada, postavlja se pitanje koliko je efikasan sistem koji ne može da obezbedi pravovremene presude.
Osim toga, neaktivnost Apelacionog suda može se smatrati i indikativnom za šire probleme unutar pravosudnog sistema u Crnoj Gori. Razlozi za sporost u postupcima mogu biti različiti, uključujući nedostatak resursa, preopterećenost sudova i druge administrativne izazove. Sve to može dodatno otežati situaciju i produbiti sumnju građana u pravosudne institucije.
U zaključku, odluka Ustavnog suda Crne Gore da isplati naknadu okrivljenima za ubistvo Slavoljuba Šćekića predstavlja važan korak ka očuvanju ljudskih prava i pravičnog suđenja. Ipak, ona takođe ukazuje na potrebu za reformom i poboljšanjem pravosudnog sistema, kako bi se obezbedila pravda u razumnom vremenskom roku i kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti. Samo kroz efikasne promene i unapređenje pravnog okvira, može se obnoviti poverenje građana u pravosudne institucije i obezbediti pravična i transparentna pravda za sve.
