Čileanci će danas glasati u drugom krugu predsedničkih izbora, koji se očekuje da rezultira najoštrijim političkim zaokretom ka desnici od ukidanja vojne diktature 1990. godine, kako prenose američki mediji. Skoro 15,6 miliona registrovanih birača u Čileu ima priliku da glasa do 18 časova po lokalnom vremenu, kada će birališta biti zatvorena. Prvi rezultati izbora se očekuju ubrzo nakon zatvaranja birališta.
U ovom drugom krugu suočavaju se Hose Antonio Kast, iz krajnje desničarske Republikanske partije, i Žanet Harom, kandidatkinja Komunističke partije koja je trenutno na vlasti. Hara je pobedila u prvom izbornom krugu u novembru sa 26,85 odsto glasova, dok je Kast završio na drugom mestu sa 23,92 odsto osvojenih glasova, pobedivši nekoliko desničarskih rivala.
Predviđa se da će većina birača koji su podržali desničarske kandidate glasati za Kasta, što bi mu moglo doneti više od 50 odsto glasova i predsedničku funkciju. Tokom predizborne kampanje, oba kandidata su se međusobno kritikovala, fokusirajući se na borbu protiv kriminala kao glavnu izbornu temu.
Hose Antonio Kast, 59-godišnji kandidat desnice, izjavio je: „Aktuelna vlada je izazvala haos i nered. Ova vlada je izazvala nesigurnost. Stvorićemo red, bezbednost i poverenje.“ Iako je Čile jedna od najbezbednijih zemalja u Latinskoj Americi, nedavni porast organizovanog kriminala i imigracije uznemirio je biračko telo i postao glavna briga građana.
Ova tema postala je problem za levičarskog predsednika Gabrijela Borića, koji je došao na vlast na talasu rastućeg optimizma nakon široko rasprostranjenih protesta protiv nejednakosti i obećanja o izradi novog ustava. Borić, kome je zabranjen još jedan reizbor, trudio se da se prilagodi situaciji, povećavajući finansiranje policijskih snaga, formirajući operativne grupe posvećene borbi protiv organizovanog kriminala i raspoređujući vojsku na severnu granicu sa Peruom i Bolivijom. Međutim, za mnoge birače to nije bilo dovoljno.
U Čileu se odvija značajan politički preokret, koji može imati dalekosežne posledice na budućnost zemlje. S obzirom na to da je Kast iz krajnje desničarske partije, njegov potencijalni dolazak na vlast može značiti promene u politici prema imigraciji, ekonomiji i ljudskim pravima. Njegova stranka se zalaže za strože mere u borbi protiv kriminala i imigracije, što može dodatno polarizovati društvo.
Sa druge strane, Hara kao kandidatkinja Komunističke partije predstavlja progresivniji pristup sa naglaskom na socijalnu pravdu i jednakost. Njena kampanja je fokusirana na nastavak reformi koje je započela trenutna vlada, a koje se tiču poboljšanja životnih uslova građana i smanjenja nejednakosti.
Kako se bliži trenutak glasanja, analitičari i posmatrači pažljivo prate ovu iz izbornu trku, koja bi mogla biti prekretnica za Čile. Rezultati izbora će odrediti ne samo ko će biti novi predsednik, već i pravac u kojem će se zemlja razvijati u budućnosti.
U ovom trenutku, Čile se suočava s izazovima koji uključuju ekonomske probleme, porast kriminala i nezadovoljstvo građana. Bez obzira na to ko pobedi, novi predsednik će morati da se suoči sa tim pitanjima i pronađe rešenja koja će zadovoljiti i desničarske i levičarske birače. Ovi izbori su više od običnog takmičenja između kandidata; oni predstavljaju borbu za dušu Čilea i njegovu budućnost.
