Učesnici druge „Ajvarijade“, održane kod Beogradske kapije, nisu se obazirali na kišu koja je padala tokom vikenda, već su sa entuzijazmom učestvovali u ovom događaju. Organizator manifestacije, udruženje „Višnja“ iz Niša, okupio je deset ekipa koje su se nadmetale u pripremi ajvara, jednog od omiljenih jesenjih specijaliteta. Na Tvrđavi se širio miris pečenih paprika, začina i dima sa roštilja, stvarajući savršenu atmosferu za sve prisutne.
Maja Sević, predsednica udruženja, istakla je da je ovaj kraj poznat po kvalitetnoj paprici koja je ključna za dobar ajvar. Uz trud i dobru atmosferu, ajvar je postao simbol zajedništva i tradicije. Petar Arsenko, penzionisani profesor i član žirija, objasnio je da se prilikom ocenjivanja ajvara vrednovala gustina, uprženost i ukus, čime se dodatno naglašava značaj kvaliteta sastojaka i načina pripreme.
Ajvar iz južnih krajeva Srbije razlikuje se od onog sa severa, što je rezultat različitih kulinarskih običaja. Dok neki dodaju patlidžan, što menja teksturu, pravi domaći ajvar priprema se isključivo od kvalitetne paprike. Ova raznolikost u pripremi pokazuje bogatstvo srpske kuhinje i tradicije.
Manifestacija u Nišu nije bila samo takmičenje, već i prilika da se učesnici podsete starih vremena kada se ajvar pekao u crepulji, a so se ručno tukla. Žene iz sela su se okupljale kako bi zajedno pripremale zimnicu, što je bio ritual koji je povezivao ljude i gradio tradiciju. Ove godine, žene iz udruženja u Malči i Oreovcu doneli su svoje tajne recepte, koji su varirali od klasičnog srpskog do makedonskog ajvara.
Svaki ajvar se sprema sa posebnom pažnjom, a dodaci poput vrućeg ulja, šećera, sirćeta ili čak crne kafe doprinose jedinstvenom ukusu svake verzije. Ovi posebni sastojci često su tajna uspeha koju svaka ekipa čuva za sebe, čime se dodatno obogaćuje tradicija pripreme ajvara.
Učesnici su takođe imali priliku da razmene iskustva i savete, a vesela atmosfera i druženje učinili su manifestaciju još prijatnijom. Ajvarijada nije samo takmičenje, već i proslava zajedništva, ljubavi prema tradiciji i kulinarstvu.
Ova manifestacija je takođe važna jer podseća sve prisutne na značaj očuvanja lokalnih običaja i tradicija. U eri brze hrane i globalizacije, ovakvi događaji pomažu da se sačuva kulturno nasleđe i prenesu vrednosti na mlađe generacije. Ajvar, kao simbol domaće kuhinje, predstavlja više od hrane; on je deo identiteta i kulturnog nasleđa naroda.
Kako se ajvar pravi u različitim krajevima Srbije, tako se i priče o njemu prenose sa generacije na generaciju. Ove priče čine deo svakodnevice i podsećaju nas na važnost zajedništva i zajedničkog rada. Učesnici Ajvarijade nisu samo takmičili u pravljenju ajvara, već su učestvovali i u očuvanju tradicije i spajanju ljudi kroz hranu.
Ove godine, Ajvarijada je okupila raznolike učesnike, od mladih do starijih, i pokazala kako jedan jednostavan specijalitet može da spoji ljude iz različitih delova zemlje. Uz miris pečenih paprika i zvuke smeha, manifestacija je dokazala da tradicija može da bude živahna i da se razvija, a ne da bude zaboravljena.
U zaključku, druga „Ajvarijada“ u Nišu bila je više od takmičenja u pravljenju ajvara; bila je to proslava tradicije, zajedništva i ljubavi prema lokalnoj kuhinji. U vremenu kada se mnogo toga zaboravlja, ovakve manifestacije podsećaju nas na važnost očuvanja kulturnog nasleđa i vrednosti koje nas povezuju.
