Dragan Popović Kuruzlija, čuveni slepi pesnik iz sela Ponikvice kod Požege, preminuo je u 73. godini života. Njegova životna priča je inspiracija mnogima, jer je, uprkos svom hendikepu, uspeo da ostvari zapažene rezultate u poeziji i svakodnevnom životu. Mnogi su ga nazivali i srpskim Homerom zbog njegovog talenta i sposobnosti da kroz reči prikaže duboke emocije.
Dragan je bio živi dokaz da predaja nikada ne treba da bude opcija. Njegova borba sa slepilošću nije ga sprečila da obavlja fizičke poslove, kao što su košenje, kopanje i rad sa raznim alatima. Govorio je da su njegove ruke postale njegov vid, a da svetlost nije bila neophodna za njegovo svakodnevno funkcionisanje. Njegova hrabrost i odlučnost da se nosi sa životnim izazovima su inspirisali mnoge ljude, posebno one koji se bore sa sličnim problemima.
U razgovoru za medije, Dragan je istakao da nikada nije osećao mrak, već je smatrao da su njegovi prsti i ruke dovoljni da mu omoguće da se snalazi u životu. Njegova predanost radu i sposobnost da se prilagodi okolnostima su ga učinili jedinstvenim. Napravio je i inkubator za piliće u svom domaćinstvu, pokazujući time da ništa nije nemoguće ukoliko se stvarno potrudi.
Dragan je često govorio o podršci koju je imao od svoje supruge Slavice, koja je bila ključna figura u njegovom životu. Njihova ljubav bila je izvor snage za njega, a Dragan je isticao koliko mu je važna u svakom aspektu njegovog života. Njihova veza je bila duboka, a Dragan je često govorio o tome kako jedva čeka da se vrati kući nakon poslovnih obaveza, jer je znao da ga ona čeka s ljubavlju.
Osim što je bio pesnik, Dragan je bio i prosvetni radnik, te je imao jasan stav o obrazovanju dece sa hendikepom. Smatrao je da roditelji treba da pripreme svoju decu za život bez prepreka, umesto da ih štite i ograničavaju. Njegova poruka je bila da sreća može biti na dohvat ruke, ali da je potrebno malo hrabrosti i odlučnosti da se krene ka njoj.
Dragan je takođe bio svestran u svojim interesovanjima. Pored poezije, voleo je da se bavi fizičkim radom, što je pokazivao kroz razne projekte u svom domaćinstvu. Njegova sposobnost da se nosi sa životnim izazovima i da iz njih izvuče najbolje je bila inspiracija za mnoge. Njegova rečenica da „sve što je potrebno je da se krene“ ostala je zabeležena u srcima onih koji su ga poznavali.
Na kraju, Dragan Popović Kuruzlija je ostavio dubok trag u zajednici i među ljudima koji su ga poznavali. Njegova hrabrost, snaga i posvećenost životu su nas podsetili na važnost borbe i prevazilaženja prepreka. Njegov život neće biti zaboravljen, a njegova poezija će nastaviti da inspiriše buduće generacije. On je bio simbol nade i snage, i njegova poruka da se nikada ne treba predavati će trajati zauvek.
