Božidar Stamenković, osamdesetpetogodišnjak iz sela Radonjica kod Leskovca, doživeo je šok kada je 23. jula 2023. godine otkrio da mu je neko uništio voćnjak. U svojoj posedi od 18 godina, koja je bila puna roda, zatekao je dvadeset stabala kruške na zemlji, dok su ostala stabla, njih 208, posečena do dve trećine svog obima motornom testerom. Ovaj zločin ga je duboko pogodio, a Božidar ističe da mu je voćnjak bio kao deca, o kojima je redovno brinuo.
Na mestu zvanom Kocijino lojze, gde se njegova parcela nalazi, Božidar se poslednji put našao 5. jula. Nije mogao da veruje očima kada je ušao u voćnjak da ga isprska, i ostao je u šoku pred prizorom uništenja. Suze su mu potekle dok je razmišljao o svemu što je uložio u taj voćnjak. Oseća da je to ožiljak koji će nositi do kraja života, jer je neko njegovu bol naneo iz čistog hira.
Božidar objašnjava da se radi o nepristupačnoj parceli, udaljenoj od glavnog puta, do koje se može doći samo traktorom ili terenskim vozilom. Uverava se da počinilac nije neko ko se bavi poljoprivredom, jer pravi poljoprivrednici ne bi učinili nešto tako drastično. „To je zločin prema prirodi, učinjen iz čiste obesti ili zavisti“, kaže Božidar, dodajući da ga je ovo potreslo i razočaralo u ljude. „Danas čovek ne može imati poverenje ni u šta ni u koga“, naglašava.
U Radonjici živi sa suprugom Danicom, a tokom berbe mu pomažu ćerke sa svojim porodicama. Božidar ima tri hektara višnje, hektar kruške i 30 ari jabuke, ali nikada do sada nije imao sličan problem. Sertifikovani veštak, kojeg je angažovao, procenio je štetu na više od tri miliona dinara. Međutim, Božidara više boli gubitak voćnjaka, koji je sadio i negovao, nego finansijski aspekt. „Zbog bahatosti pojedinca, voćnjak je otišao u nepovrat“, naglašava.
Iako ima 85 godina, Božidar je aktivan i smatra da ga rad čuva. „Kada odem u voćnjak, srce mi je puno. Bolujem samo zimi, kada sam bez posla“, kaže. Ovaj događaj ga je toliko potresao da razmišlja o prodaji imanja i odlasku iz sela. „Sa štetom sam se pomirio, ali s tim da postoje ljudi sposobni da urade ovakvo nešto, to ne mogu da prihvatim“, ističe.
Božidar je prijavio slučaj policiji, koja je obavestila tužilaštvo. Međutim, tužilaštvo je izjavilo da se nisu stekla bitna obeležja nijednog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, osim eventualno uništenja i oštećenja tuđe stvari. „Za to krivično delo se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi“, naveli su iz tužilaštva. Nezvanično saznajemo da je policija identifikovala počinioca.
Ovaj događaj izazvao je veliku zabrinutost među lokalnim poljoprivrednicima, koji se pitaju kakav je to svet u kojem osoba može slobodno uništiti tuđu imovinu bez straha od posledica. Božidarova priča nije samo priča o uništenju voćnjaka, već i o ljudskoj nepravdi i razočaranju u društvo. Svi se pitaju kako da se zaštite od sličnih incidenata i kako da ponovo izgrade poverenje u zajednicu.
U ovakvim situacijama, važno je da se lokalne vlasti i policija angažuju na identifikaciji i kažnjavanju počinilaca, kako bi se osiguralo da se ovakvi zločini ne ponavljaju. Božidarova sudbina može poslužiti kao opomena svima nama o važnosti čuvanja prirode i poštovanja tuđe imovine.
