Mozak nam pomaže da se snađemo u svetu, ali takođe funkcioniše kao složen navigacioni sistem. Ovu tvrdnju iznosi profesor Kristijan Doeller, neuronaučnik sa Max Planck instituta za ljudske kognitivne i moždane nauke u Lajpcigu, koji je nedavno dobio Lajnicovu nagradu vrednu 2,5 miliona evra za svoja istraživanja. Njegov rad se fokusira na razumevanje načina na koji mozak funkcioniše kroz eksperimentalne igre i simulacije.
Doeller i njegov tim koriste kompjuterske simulacije kako bi istražili kako mozak učesnika reaguje dok se kreću kroz virtuelni grad. Učesnici, obično studenti, nose skener koji prati njihovu moždanu aktivnost dok koriste tastaturu kako bi se kretali i donosili odluke. Na primer, taksisti u simulaciji moraju da prevezu osobu od tačke A do tačke B, dok istraživači mere kodirajuće principe njihovog mozga. Ovo istraživanje pokazuje kako mozak funkcioniše kao navigacioni sistem, prenosi Euronews.
Učesnici koji su postigli najbolje rezultate u navigaciji, odnosno oni koji su pravilno savladali sve virtuelne rute, pokazuju najvišu aktivnost u određenim delovima mozga. Doeller naglašava da je sistem u mozgu koji pomaže pri navigaciji takođe ključan za organizaciju memorije, učenje i znanje. Uporedio je to sa indeksom kartica iz školskih dana, gde su pojmovi organizovani prostorno kako bi se lakše zapamtili.
Pre nego što je započeo istraživanja o navigaciji, Doeller je 2010. godine postigao značajan uspeh otkrićem grid ćelija, koje su već bile dokumentovane kod glodara. U svom istraživanju, Doeller i njegovi saradnici su detektovali fMRI signal koji odražava položaj ispitanika u virtuelnoj realnosti, što je ukazalo na to da ljudi predstavljaju prostor i položaj na sličan način kao i pacovi. Danas se pacovi takođe koriste u virtuelnim simulacijama kako bi se proučila njihova navigacija.
Doellerova dugoročna istraživačka pitanja obuhvataju ne samo kretanje od tačke A do tačke B, već i sposobnost mozga da se nosi sa raznim kognitivnim zadacima, kao što su učenje koncepata, sticanje novih znanja i donošenje odluka. Uz pomoć naprednih tehnika snimanja mozga, kao što su fMRI i MEG, Doeller je stekao ključne uvide u funkcionisanje mozga, a Lajnicova nagrada mu omogućava da pokrene složenija istraživanja.
Jedan od novih projekata uključuje proučavanje socijalnih interakcija kroz istovremeni kognitivni zadatak kod dva ispitanika u dva skenera. Doeller objašnjava da je to tehnički vrlo složeno, jer je potrebno sinhronizovati rad skenera dok dva učesnika rešavaju interaktivni zadatak. Max Planck institut takođe se bavi kliničkim studijama koje istražuju rane faze Alchajmerove bolesti i uticaj Long Covid-a na mozak, a rezultati ovih istraživanja će biti objavljeni u budućnosti.
Ova istraživanja pružaju sveobuhvatnije razumevanje načina na koji mozak funkcioniše, posebno u kontekstu navigacije i donošenja odluka. Doellerova otkrića i istraživanja doprinose razvoju naučnih znanja o ljudskom mozgu i njegovim sposobnostima, što može imati značajan uticaj na različite oblasti, uključujući psihologiju, neurologiju i obrazovanje. Uz to, rezultati njegovih istraživanja mogu otvoriti nove pristupe u razumevanju i lečenju neuroloških poremećaja i kognitivnih disfunkcija.
Kristijan Doeller nastavlja da istražuje složene aspekte ljudske kognicije, koristeći inovativne tehnike i pristupe kako bi otkrio nove uvide u funkcionisanje mozga. Njegov rad ne samo da obogaćuje naučnu zajednicu, već i doprinosi unapređenju razumevanja ljudskog ponašanja i mentalnih procesa.
