Republika Srpska se suočava sa izazovima koje donosi sveprisutna upotreba društvenih mreža među mladima. Milorad Dodik, predsednik SNSD-a, naglasio je potrebu za donošenjem odluka koje bi ograničile korišćenje ovih platformi za decu mlađu od 16 godina. Takođe, predložena je i zabrana korišćenja mobilnih telefona u školama, što je tema koja sve više dobija na značaju u društvenim debatama.
U svojoj izjavi, Dodik je ukazao na zabrinjavajuće posledice prekomernog korišćenja društvenih mreža. Prema njegovim rečima, dokazi pokazuju da ova prekomerna izloženost može imati ozbiljan uticaj na mentalno zdravlje dece. Problemi kao što su zavisnost od interneta, socijalna izolacija, nasilje na mreži, vršnjačko nasilje, poremećaji koncentracije, pa čak i ozbiljni problemi u razvoju, postaju sve prisutniji. Dodik je istakao da ne možemo dozvoliti da deca odrastaju pred ekranima, umesto u učionicama, porodicama i širim zajednicama.
Ova inicijativa nije samo politička, već predstavlja društvenu odgovornost prema budućnosti mladih. Dodik je pozvao sve relevantne društvene aktere, uključujući obrazovne institucije, roditelje, i stručnjake, da se uključe u proces i predlože najbolja rešenja. Ovakav pristup ukazuje na važnost zajedničkog delovanja u cilju zaštite mladih i njihovog zdravog razvoja.
S obzirom na sveprisutnost tehnologije i njen uticaj na svakodnevni život, donošenje ovakvih odluka može se činiti kao izazov, ali je i neophodno. U mnogim zemljama širom sveta već postoje slični zakoni i regulative koje se odnose na korišćenje društvenih mreža među decom i adolescentima. Ove mere imaju za cilj da zaštite mlađe generacije od potencijalnih opasnosti koje donosi digitalni svet.
U okviru obrazovnog sistema, zabrana korišćenja mobilnih telefona može doprineti poboljšanju koncentracije i učinaka učenika. U mnogim školama, mobilni telefoni su često izvor distrakcije, što može negativno uticati na proces učenja. Uvođenjem ovakvih pravila, škole bi mogle stvoriti okruženje koje podstiče aktivno učenje i međusobnu interakciju među učenicima.
Pored toga, potrebno je raditi na obrazovanju mladih o bezbednoj upotrebi interneta i društvenih mreža. Uključivanje kurikuluma koji bi obuhvatio teme kao što su digitalna pismenost, bezbednost na mreži, ali i emocionalna inteligencija, može pomoći mladima da razviju kritički odnos prema onome što vide i doživljavaju online.
Dodikova inicijativa može se posmatrati kao deo šireg trenda u kojem se društva suočavaju sa izazovima modernog doba. Sa sve većim brojem mladih koji provode više vremena na mreži nego ikad pre, važno je postaviti jasne granice i pravila koja će omogućiti zdrav razvoj i odrastanje. Ovaj problem zahteva zajednički pristup, gde će svi segmenti društva doprineti rešenju.
U zaključku, pitanje zaštite dece i mladih od negativnih efekata društvenih mreža i tehnologije nije samo pitanje pojedinačnih porodica, već i šire društvene odgovornosti. Provođenje mera koje bi ograničile korišćenje društvenih mreža i mobilnih telefona može doprineti stvaranju zdravijeg okruženja za odrastanje. Ova tema zaslužuje ozbiljnu diskusiju i akciju, a sve strane trebaju biti uključene u donošenje rešenja koja će osigurati bolju budućnost za našu decu.
