Milorad Dodik, predsednik SNSD-a, najavio je novi krug diplomatskih poseta, ističući da je u nedavnom razgovoru sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom saznao da će ga upoznati sa najvišim zvaničnicima SAD o pitanjima koja se tiču Republike Srpske. U izjavi za RTRS, Dodik je rekao: „Sada ćemo obići opet naše prijatelje da ih informišemo. Premijer Izraela Benjamin Netanjahu sada sedi sa Donaldom Trampom u SAD. U našem razgovoru rekao je da će prvom prilikom upoznati najviši vrh SAD o nekim stvarima koji se tiču nas.“
Ova izjava dolazi u trenutku kada Dodik poručuje Sarajevu da se slobodno slikaju po hodnicima, sugerišući da su diplomatske posete Republike Srpske nebitne za njih. „Da vidimo da li se možete uslikati sa predsednikom Predstavničkog doma Kongresa SAD, ili sa ministrom rata SAD, ili da uđete u Belu Kuću i budete sa Landauom, ili da razgovarate sa Netanjahuom. Sedite vi sa Viktorom Orbanom. Pa vi ne možete sedeti ni sa Erdoganom“, rekao je Dodik, aludirajući na navodnu nemoć drugih političkih aktera.
U kontekstu kritike na račun Marti Kos, Dodik je postavio pitanje šta bi bilo da je ona bitna, ukazujući na to da se ona konstantno bavi njime, iako tvrdi da mu nije važan. „Marta Kos, ma ko to bio, kaže da joj nisam bitan i konstantno se bavi mnome. Šta li bi radila da sam bitan?“ napisao je Dodik na platformi Iks. On je dodao da je za njega potpuno nebitna i da se ne bavi njome, naglašavajući da, kada ona izgovara njegovo ime, ukazuje na njenu nebitnost.
Pored toga, Dodik je komentarisao i rad Centralne izborne komisije (CIK) BiH, tvrdeći da oni nisu legitimni, legalni ni izabrani po zakonu. Nakon što je CIK kaznio SNSD sa 15.000 KM zbog iznošenja „lažnih informacija“, Dodik je rekao da su osetljivi na svaki prigovor i da su oni zapravo ti koji prave malverzacije. „Ako iko pravi malverzacije, onda to upravo rade članovi CIK-a“, naglasio je.
On je istakao da članovi CIK-a nisu izabrani u skladu sa zakonom, već po volji nekih stranaca. Dodik je podsetio na okolnosti izbornog procesa, navodeći kako je jedan stranac tražio da se poštuje, iako nije imao legitimitet. „Muslimani su to prihvatili kao svoj način da se obračunaju sa predsednikom Republike Srpske“, rekao je Dodik, osvrćući se na pokušaje destabilizacije Republike Srpske i dovođenja u pitanje funkcionisanja institucija.
Dodik je naglasio da Srbi nisu protiv drugih, već da postoje razlike koje treba poštovati. Njegove kritike upućene su i protiv onih koji su, prema njegovom mišljenju, povezani sa stranim faktorima koji žele da utiču na unutrašnje političke prilike u Bosni i Hercegovini. On smatra da je situacija u kojoj se trenutno nalaze institucije Republike Srpske rezultat podmuklih obračuna i pritisaka međunarodnih aktera, posebno OHR-a i Kristijana Šmita.
Ovakvi istupi Milorada Dodika jasno ukazuju na njegovu strategiju jačanja veza sa stranim liderima, posebno onima koji su u mogućnosti da utiču na politiku SAD, kao i na njegovu odlučnost da se suprotstavi kritikama i pokušajima marginalizacije Republike Srpske. Njegova retorika o legitimitetu lokalnih institucija i međunarodnim pritiscima odražava duboku političku napetost u regionu, koja će se verovatno nastaviti i u budućnosti, dok se odnosi između različitih etničkih i političkih grupacija u BiH i dalje razvijaju.
