Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović, izjavila je da je odlazak Kristijana Šmita sa mesta visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini dobar znak, ali je naglasila da to ne rešava problem njegovog „bahaćenja“ u zemlji. Cvijanović je ukazala na to da se u poslednje vreme diskutuje o redefinisanju funkcije visokog predstavnika i ograničenju njegovog mandata, ali je podvukla da to ne menja suštinske probleme koje je stvorio Šmit.
Ona je istakla da Šmitove akcije imaju neustavni karakter i da su dovele do nerazumevanja među političkim partijama, stvarajući nerazmere u pristupu javnom finansiranju. „Šmit je pretvorio BiH u sudski proces, ukidajući pristup nekim partijama sredstvima koja su im potrebna za rad“, naglasila je Cvijanović. Ove tvrdnje ukazuju na duboku političku krizu u zemlji, koja se dodatno komplikuje njegovim unilateralnim odlukama.
Cvijanović je takođe ukazala na to da nijedan zakon ne može biti deo pravnog sistema BiH ako ga nisu doneli ovlašćeni organi prema Ustavu zemlje. Ovaj stav je ključan jer implicira da sve odluke koje donosi visoki predstavnik moraju imati legitimitet i podršku domaćih institucija.
S obzirom na trenutnu politiku i situaciju u Bosni i Hercegovini, odlazak visokog predstavnika može se smatrati pozitivnim korakom, ali je neophodno da se razjasne nadležnosti i način funkcionisanja institucija kako bi se izbegli budući problemi. Cvijanović smatra da je važno da se osigura da izbori i zakoni budu u skladu sa ustavnim okvirima, a ne da budu predmet političkih igara ili unilateralnih odluka.
Pitanje visokog predstavnika u BiH je kompleksno i višeslojno, jer se u njemu prepliću unutrašnji i spoljašnji faktori. Visoki predstavnik je postavljen kao deo mirovnog sporazuma iz Dejtona, a njegova uloga je često bila predmet debate. Kritičari tvrde da je previše moćan i da donosi odluke koje su u suprotnosti sa voljom građana, dok drugi smatraju da je njegova prisutnost neophodna za stabilnost u regionu.
U ovom kontekstu, Cvijanović naglašava da je važno raditi na jačanju institucija u BiH i omogućiti građanima i političkim partijama da imaju ravnopravan pristup svim resursima. Samo tako će se moći izgraditi stabilna i funkcionalna država koja poštuje volju svojih građana.
Odlazak Šmita može otvoriti vrata za novu politiku i pristup u Bosni i Hercegovini. Međutim, to će zahtevati ozbiljne napore svih strana da se postigne konsenzus o ključnim pitanjima koja se tiču ustava, zakona i jednakosti svih političkih aktera. U tom smislu, Cvijanović je pozvala na dijalog i saradnju među svim strankama kako bi se postiglo trajno rešenje za probleme sa kojima se zemlja suočava.
Na kraju, važno je napomenuti da je politička situacija u Bosni i Hercegovini složena i da se ne može rešiti preko noći. Potrebna je volja svih strana, uz podršku međunarodne zajednice, kako bi se izgradila stabilna budućnost za sve građane. Odlazak visokog predstavnika možda predstavlja početak novog poglavlja, ali to ne znači da će problemi nestati bez zajedničkog truda i kompromisa.
