Da bi se uspešno gajila bukovača, potrebno je poznavanje pravih uslova, tehnika i ekonomskih aspekata ovog poduhvata. Tim „Agromedije“ posetio je porodicu Petrović, koja se od 1979. godine bavi proizvodnjom micelijuma bukovače, a od 1992. godine i micelijuma šitake. Branislav i Slobodanka Petrović, uz pomoć Strahinje Maćića, razvili su ovu proizvodnju i predstavili njenu isplativost.
Bukovača, poznata po svom ukusu i nutritivnim vrednostima, bogata je proteinima, vitaminima B grupe, gvožđem i drugim mineralima. Osim što je ukusna, bukovača ima i lekovita svojstva, uključujući imunostimulatorne i antitumorske efekte. Strahinja Maćić, koji se pridružio timu 2013. godine, objašnjava da su Petrovići započeli ovu proizvodnju zahvaljujući ideji Branislavljevog brata, koji je saznao za micelijum iz Slovenije.
Tokom godina, Petrovići su razvijali svoj posao, snabdevajući tržište čitave SFRJ, a danas deluju samo u Srbiji. Njihov fokus je na proizvodnji micelijuma, s naglaskom na kvalitet i stručnost, dok manju proizvodnju gljiva imaju za svoje potrebe.
U proizvodnji bukovače, kupci se mogu podeliti u tri grupe: oni koji uzgajaju za lične potrebe, oni koji to rade kao dopunsku delatnost i veliki proizvođači. Bukovača se izdvaja po svojoj prilagodljivosti i jednostavnosti uzgoja, što je čini drugom najuzgajanijom pečurkom na svetu.
Strahinja objašnjava ekonomsku isplativost gajenja bukovače. Troškovi za jednu vreću supstrata su niski, a prinosi se kreću između 20 i 30% od težine supstrata. Maloprodajna cena bukovače je trenutno između 350 i 500 dinara po kilogramu, što čini ovu proizvodnju privlačnom.
Za početnike, preporučuje se da započnu sa malim brojem vreća kako bi stekli iskustvo. Proizvodnja malog obima nosi minimalne finansijske rizike i omogućava postepeno povećanje obima proizvodnje. Za manju proizvodnju, mašine nisu potrebne, dok veća proizvodnja zahteva dodatnu opremu.
Strahinja naglašava da je kvalitetna priprema supstrata ključna za uspeh. Greške u pripremi mogu dovesti do kontaminacije i smanjenja prinosa. Adaptacija prostora za uzgoj može biti minimalna, a često se koristi neiskorišćen prostor, kao što su podrumi ili plastenici.
Optimalni uslovi za uzgoj bukovače uključuju temperaturu od 16 do 18 stepeni Celzijusa, uz odgovarajuću vlažnost i svetlost. U manjim proizvodnjama, jednostavna ventilacija može biti dovoljna, dok veći proizvođači koriste sofisticiranije sisteme za kontrolu vazduha.
Kultura konzumiranja bukovače varira od regiona do regiona, ali potražnja za zdravim namirnicama raste. Tim Petrovića planira da nastavi da podržava uzgajivače bukovače kroz obezbeđivanje micelijuma visokog kvaliteta i edukaciju novih proizvođača.
U budućnosti, očekuje se dalji rast interesovanja za bukovaču kao hranljivim i lekovitim sastojkom, što predstavlja priliku za razvoj ovog sektora. Ova proizvodnja ne samo da pruža ekonomske benefite, već i doprinosi zdravlju i ishrani lokalne zajednice.
