Visoko u švajcarskim Alpima, na ivici strmih litica, nalazi se srednjovekovno selo Miren. Tokom decenija, ovo malo naselje je bilo gotovo odsečeno od ostatka sveta, ali se situacija drastično promenila uvođenjem žičare Šiltorn, koja se smatra najstrmijom na svetu. Ova žičara omogućava posetiocima da dođu do Mirena za samo četiri minuta, savladavajući visinsku razliku od 775 metara.
Pre nego što je žičara postala operativna, put do Mirena podrazumevao je sate pešačenja ili vožnju uskom planinskom železnicom. Automobili ni danas nemaju pristup ovom prelepom selu, ali moderna tehnologija omogućava brzu i direktnu vezu sa dolinom, dok putnici uživaju u spektakularnim pogledima na alpske vrhove. Putovanje obično počinje vožnjom vozom od Ženeve do Lauterbrunena, a zatim se nastavlja do polazne stanice žičare u Stechelbergu. Vožnja kabinom uz gotovo vertikalnu stenu Mirenfluha je nezaboravno iskustvo, a putnici se susreću sa prelepim prizorima drvenih kuća, snežnih borova i moćnih planina.
Miren potiče iz 13. veka i smešten je na prirodnoj terasi na 1.638 metara nadmorske visine, podno vrha Šilthorn. Zbog svog nepristupačnog položaja, selo nikada nije imalo direktnu cestovnu povezanost, što je značajno uticalo na svakodnevni život njegovih stanovnika. Mišel Abeglen, rođeni stanovnik Mirena, deli da mnogima deluje čudno što se do škole ide žičarom, ali za njega je to bilo sasvim normalno. Dok većinu potreba mogu zadovoljiti u selu, za specijalizovane usluge poput lekara ili frizera, stanovnici se moraju spuštati u dolinu.
Izolovanost Mirena je stvorila čvrstu zajednicu u kojoj gotovo svi poznaju jedni druge. Turisti koji se često vraćaju postali su deo te zajednice. Selo je idealno za istraživanje pešice, a njegove ulice su pune prijatnih pansiona, tradicionalnih restorana i suvenirnica. Posebno se izdvaja hotel Miren Palas, osnovan 1874. godine, koji je nekada bio omiljeno mesto slavnih skijaša i holivudskih zvezda.
Iako je malo, Miren ima značajnu ulogu u istoriji zimskih sportova. Krajem 19. veka, britanski skijaši su otkrili ovo mesto, što je promenilo sudbinu sela. Bernard Lun, čiji je pradeda prvi put došao u Miren 1890-ih, priča o očaranosti lepotom ovog mesta. Njegov deda organizovao je prve slalomske skijaške trke na svetu 1922. godine, a Miren je postao dom prvog skijaškog kluba u Švajcarskoj i prve škole skijanja. Danas, Miren nudi 54 kilometra uređenih staza, a skijaši mogu uživati u spustu od vrha Šilthorna do dna doline.
Miren nije samo zimska destinacija; od juna do septembra privlači ljubitelje paraglajdinga, planinarenja i netaknute prirode. Staze vode kroz cvetne livade, uz strme litice i tirkizna jezera, dok su pogledi na vodopade očaravajući. Belinda Bihler, koja je ceo život provela u Mirenu, opisuje planine kao platno koje se menja sa svakim godišnjim dobom. Ljudi dolaze ovde da uživaju u jednostavnim stvarima poput hodanja, skijanja, ili samo uživanja u tišini.
Poseban doživljaj predstavlja sankanje niz trokilometarsku stazu Bob Čejs, poznatu po filmu o Džejmsu Bondu, koja oživljava dečje uspomene. Ljudi iz Mirena, poput Julije Lun, vode planinarske ture i naglašavaju da posetioci dolaze da dožive prirodu, a ne gradski život.
Za stanovnike Mirena, lepota njihove okoline nije samo u pejzažu, već i u zajednici koju su izgradili. Bihler priznaje da nije shvatala koliko su srećni što žive tu dok nije putovala. U Mirenu, svaki trenutak proveden u tišini i svežem vazduhu ostavlja dubok utisak, a posetitelji brzo shvataju zašto ovo mesto ostaje urezano u sećanju.
