Direktor „Veritasa“ Savo Štrbac je nedavno izneo zabrinjavajuće podatke o procesuiranju ratnih zločina u Hrvatskoj, naglašavajući da je do sada oko 4.000 osoba optuženo. Među njima, samo 3% su pripadnici hrvatskih oružanih snaga, dok su preostali većinom članovi Jugoslovenske narodne armije (JNA), nekadašnje Srpske vojske Krajine, kao i nekoliko funkcionera. Ovi podaci ukazuju na to da se procesi za ratne zločine u Hrvatskoj većinom fokusiraju na Srbe, dok se hrvatski vojnici i njihova uloga u sukobu često marginalizuju ili izbegavaju.
Štrbac je istakao da Hrvatska ovim procesima ne smanjuje broj optuženih, već koristi te presude da bi potvrdila svoj narativ o agresiji JNA i domaćih Srba zajedno sa Srbijom. Prema njemu, to je deo šire strategije da se oblikuje slika o sukobima iz devedesetih godina koja je utemeljena na ideji o hrvatskoj žrtvi i srpskom agresoru. „Oni na taj način dokazuju. Nije važno da li je neko zaista počinio to za šta ga terete, već je njima najbitnije da to kvalifikuju kao ratni zločin“, rekao je Štrbac.
Ovaj pristup, prema njegovim rečima, ima za cilj da se što više ljudi tereti za ratne zločine, ne uzimajući u obzir stvarne okolnosti i pojedinačne slučajeve. Takva praksa može imati ozbiljne posledice ne samo za optužene, već i za društvo u celini. Istina o ratnim zločinima i odgovornosti ne bi trebala biti zasnovana na političkim narativima, već na činjenicama i pravdi.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je pravosudni sistem u Hrvatskoj često kritikovan zbog načina na koji se bavi slučajevima ratnih zločina. Mnogi smatraju da je procesuiranje koje se dešava pristrasno i da favorizuje određene narative koji su u skladu sa nacionalnim interesima. Štrbac je upozorio da takva praksa može dovesti do daljeg produbljivanja etničkih podela i nesuglasica u regionu.
Osim toga, on je naglasio da procesuiranje ratnih zločina ne sme biti sredstvo za političku manipulaciju, već bi trebalo da bude usmereno na uspostavljanje istine i pravde. U tom smislu, Štrbac je pozvao na potrebu za objektivnim ispitivanjem svih događaja iz rata, bez obzira na nacionalnu pripadnost optuženih ili žrtava.
U poslednje vreme, pitanje ratnih zločina i odgovornosti za njih postalo je sve važnije u javnoj debati u Hrvatskoj, ali i šire u regionu. Mnogi se pitaju kako bi se mogla izgraditi stabilna i pomirena budućnost, ako se prošlost ne sagleda objektivno i bez predrasuda.
Štrbac je takođe ukazao na to da bi trebalo raditi na pomirenju i razumevanju među različitim etničkim grupama u Hrvatskoj i susednim zemljama. To zahteva otvoren dijalog i spremnost da se suočimo sa teškim istinama iz prošlosti.
U zaključku, situacija oko procesuiranja ratnih zločina u Hrvatskoj postavlja ozbiljna pitanja o pravdi, odgovornosti i pomirenju. Potrebno je više transparentnosti i objektivnosti u pravosudnom sistemu, kako bi se osiguralo da se svi slučajevi tretiraju ravnopravno i bez političkih pritisaka. Samo tako može doći do istinskog pomirenja i izgradnje društva koje se temelji na pravdi i razumevanju.
