Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić osudio je napade na hrišćanske običaje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, posebno u Severnoj Mitrovici, gde je tzv. kosovska policija zabranila transparent sa natpisom „Mir, Božji, Hristos se rodi“. Đurić je istakao da je vlada Aljbina Kurtija ciljala na hrišćanske Srbe tokom najvažnije noći pravoslavnog hrišćanskog kalendara.
U saopštenju na društvenoj mreži „X“, Đurić je naveo da je gradonačelniku Kosovske Mitrovice onemogućeno da zakonski prikaže tradicionalnu Božićnu čestitku u pretežno srpskom području. Pored toga, građani su bili primorani da uklone odeću sa hrišćanskim simbolima. U Prizrenu, politički aktivista prerušen u sveštenika pokušao je da ometa božićne proslave, što dodatno ukazuje na napetosti i pritiske na srpsku zajednicu.
Đurić je naglasio da ovi incidenti nisu izolovani, već predstavljaju uznemirujući obrazac pritiska i zastrašivanja prema određenoj zajednici. On je ukazao na to da se ovim postupcima gomilaju moralni, politički i pravni dugovi Aljbina Kurtija, koji bi, kako je rekao, trebao biti svestan posledica svojih dela.
Ministar je podsetio na tragičan događaj koji se desio pre tri godine, kada su dva srpska dečaka upucana od strane pripadnika Kosovskih snaga bezbednosti tokom tradicionalnog hrišćanskog božićnog rituala. Osoba koja je izvršila ovaj zločin još uvek nije procesuirana, što dodatno ukazuje na nedostatak pravde i zaštite za srpsku zajednicu na Kosovu.
Đurić je naglasio da postupci vlade Aljbina Kurtija predstavljaju ozbiljno kršenje osnovnih demokratkih vrednosti i verskih sloboda. On je pozvao na dijalog i razumevanje između Srba i Albanaca, ističući da mržnja ne može imati mesto u budućnosti. Ovi događaji su, prema njegovim rečima, sramota za albanski narod, i pozvao je Kurtija da se stidi svojih dela.
S obzirom na višegodišnje napetosti između srpske i albanske zajednice na Kosovu, ove akcije vlade Kosova dodatno komplikuju situaciju i povećavaju tenzije. Reakcije srpske strane naglašavaju potrebu za zaštitom verskih sloboda i prava na izražavanje identiteta, što je ključno za stabilnost u regionu.
U ovoj situaciji, međunarodna zajednica ima ključnu ulogu u posredovanju i pronalaženju rešenja koja će osigurati miran suživot svih zajednica na Kosovu. Potrebno je raditi na jačanju međusobnog poverenja i razumevanja, kao i na zaštiti prava manjinskih zajednica. Ova pitanja ostaju izazov ne samo za lokalne vlasti, već i za međunarodne aktere koji su uključeni u proces pomirenja na Balkanu.
U svetlu ovih događaja, važno je da se nastavi sa dijalogom i radom na izgradnji boljeg okruženja za sve građane Kosova, gde će se poštovati njihova prava i slobode. Samo kroz otvorenu komunikaciju i saradnju moguće je uticati na smanjenje tenzija i postizanje trajnog mira u ovom turbulentnom regionu.
S obzirom na sve navedeno, čini se da je pred Srbijom i Kosovom dug put ka pomirenju i stabilnosti, a svaka akcija koja se preduzima u ovom pravcu mora biti usmerena ka razumevanju i poštovanju različitosti koje obeležavaju ovaj deo sveta.
