Festival u Benkovcu pod nazivom „Nosi se“ otkazan je zbog incidenata koje su izazvali hrvatski veterani i navijači. Ovaj događaj, koji je trebao da okuplja ljubitelje muzike i kulture, pretvorio se u mesto sukoba i tenzija. Protesti su počeli u petak, kada su učesnici pevali patriotske pesme i uzvikivali ustaški poklič „Za dom spremni“, što je izazvalo osude javnosti i zabrinutost među organizatorima festivala.
Otvaranje festivala nije moglo da se održi zbog ovih protesta. Veterani i navijači su se okupili kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo prema festivalu, koji je prema njihovim rečima, promovirao vrednosti koje su im strane. Ova situacija je ukazala na duboke podela u hrvatskom društvu, gde se i dalje osećaju posledice prošlih ratova i političkih previranja.
Među onima koji su učestvovali u protestima bio je i predsednik benkovačkog ogranka Udruženja hrvatskih dobrovoljaca, Nediljko Genda. On je predvodio okupljanje i bio jedan od glavnih govornika tokom protesta. Njegova uloga je dodatno pojačala tenzije, s obzirom na to da je Genda poznat po svojim kontroverznim stavovima i aktivnostima koje se često dovode u vezu sa nacionalizmom.
Nakon incidenata, pet veterana je dobilo zabranu prilaska novinarki i jednoj od organizatorki festivala, Meliti Vrsaljko. Ova mera je doneta kako bi se sprečili dalji konflikti i osigurala sigurnost svih učesnika i posetilaca. Zabrana podrazumeva da se ne smeju približiti Vrsaljko bliže od 30 metara, što ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za zaštitom pojedinaca koji se bave organizacijom kulturnih događaja.
Otkazivanje festivala „Nosi se“ nije samo gubitak za organizatore, već i za grad Benkovac, koji je planirao da kroz ovaj događaj promoviše svoje kulturne vrednosti i privuče turiste. Festival je trebao da bude prilika za okupljanje umetnika i ljubitelja muzike, ali je umesto toga postao simbol podela koje i dalje postoje u hrvatskom društvu.
Ovakvi incidenti se ne dešavaju prvi put u Hrvatskoj, a često su povezani s pitanjem nacionalnog identiteta i prošlih ratova. Mnogi u društvu smatraju da je važno da se prepoznaju i obeleže te podela, kako bi se izbegli budući konflikti. Sa druge strane, postoje i glasovi koji pozivaju na pomirenje i zajedništvo, naglašavajući da kultura treba da bude sredstvo za zbližavanje, a ne razdvajanje.
Organizatori festivala su izrazili razočaranje zbog otkazivanja, ističući da su se trudili da stvore događaj koji će doprineti razvoju kulturne scene u regionu. Oni su nadali da će „Nosi se“ postati tradicija koja će okupljati ljude različitih pozadina i stavova, ali su se suočili s realnošću koja ukazuje na to da je put ka pomirenju i zajedništvu još uvek dug.
U svetlu ovih događaja, važno je postaviti pitanje kako dalje. Kako društvo može da prevaziđe ovakve tenzije i izgradi zajednicu koja će biti otvorena za različitosti? Odgovor leži u dijalogu, obrazovanju i kulturi, koji mogu igrati ključnu ulogu u smanjenju podela i promovisanju zajedništva.
Na kraju, festival „Nosi se“ može poslužiti kao upozorenje o potrebi za većim razumevanjem i poštovanjem među različitim grupama u društvu. Umesto da se suočavaju sa sukobima, organizatori i učesnici festivala morali bi da rade na stvaranju prostora gde se svi glasovi mogu čuti i gde se kultura može koristiti kao most između različitih identiteta i tradicija.
