Iako je Mont Everest najviši vrh na svetu, među alpinistima najveće strahopoštovanje izaziva K2. Ovaj vrh, koji se nalazi na granici između Kine i Pakistana, visok je 8.611 metara, što ga čini drugim po visini na Zemlji – nižim od Everesta za svega 237 metara. Dok je Everest postao simbol prestiža i luksuznog planinarenja, K2 ostaje simbol prave divljine. Opasniji je, suroviji i tehnički daleko zahtevniji. Nije slučajno što ga zovu „Divlja planina”, nadimak koji mu je još 1953. godine dao američki alpinista Džordž Bel, nakon što je jedva preživeo pokušaj uspona. „To je divlja planina koja pokušava da vas ubije”, rekao je tada.
K2 se nalazi u planinskom lancu Karakorum i prepoznatljiv je po svom obliku, savršeno simetričnoj piramidi koja se izdiže iznad okolnih vrhova, prekrivena snegom i večitim ledom. Od Everesta ga ne razlikuju samo izgled i položaj (K2 se nalazi znatno severnije, zbog čega je klima oštrija), već i njegov karakter. Everest je postao turistička atrakcija dostupna onima koji mogu da plate, dok K2 ne prašta neiskustvo. Na njemu nema konopaca, merdevina, uređenih kampova ni helikopterske pomoći, samo gola stena, led i opasnost. Svaki korak zahteva fizičku spremu, tehničko znanje i hrabrost.
Prosečan nagib na K2 iznosi oko 45 stepeni, a na nekim mestima i do 60. Lavine, odroni i oluje su česti i smrtonosni, temperature padaju i do –40 stepeni, a vetrovi dostižu snagu uragana. Ova kombinacija faktora čini K2 jednim od najtežih vrhova za uspon na svetu.
Naziv K2 planina je dobila 1856. godine, kada je britanski oficir Tomas Džordž Montgomeri obeležio dva istaknuta vrha u lancu Karakorum oznakama K1 i K2. Ponekad se naziva i Mount Godwin-Austen, po istraživaču Henriju Godvinu Ostenu, ali to ime nije zaživelo među planinarima. Lokalno, planinu zovu Dapsang ili Čogori, što znači „Velika planina”.
Do pre nekoliko godina, stopa smrtnosti na K2 bila je čak 25% — jedan od četiri planinara nije se vraćao. Danas je ta brojka smanjena na oko 13%, što je i dalje četiri puta više nego na Everestu. Jedina planina koja odnosi više života je Annapurna. Ovi podaci ukazuju na to koliko je K2 opasan i koliko je važno ozbiljno pristupiti njegovom osvajanju.
Prvi ozbiljni pokušaji penjanja na K2 zabeleženi su početkom 20. veka. Anglo-švajcarska ekspedicija iz 1902. godine provela je više od dva meseca na planini, ali nije uspela da pređe 6.525 metara. Nakon toga su sledile ekspedicije 1909., 1938., 1939. i 1953. godine, sve bez uspeha. Tek 31. jula 1954. italijanski alpinisti Lino Lacedeli i Akile Kompanjoni, članovi tima koji je predvodio Ardito Dezio, prvi su stigli na vrh. Sledeći uspešan uspon dogodio se tek 1977. godine, kada je japansko-pakistanski tim ponovio podvig.
Zimski uspon, koji se decenijama smatrao nemogućim, ostvarili su 2021. godine nepalski planinari, čime su dokazali da „Divlja planina” ipak može biti osvojena — ali nikada ukroćena. Dogodio se tek 16. januara 2021. godine, kada je tim od deset nepalskih alpinista, predvođen čuvenim Nirmalom Purjom, uspeo da osvoji vrh i time uđe u istoriju planinarstva.
Zbog svoje lepote i brutalnosti, K2 ima posebno mesto u srcima alpinista. Legendarni Rajnhold Mesner ga je opisao rečima: „Od svih visokih vrhova, K2 je najlepši. Kao da ga je sam umetnik oblikovao.” Ova rečenica najbolje oslikava privlačnost i izazov koji K2 predstavlja za sve one koji se odluče na uspon na ovu divlju planinu.
