SANKT PETERBURG – Direktor „Gasproma“ Aleksej Miler upozorio je da Evropi i Rusiji predstoji najhladnija zima u proteklih 20 godina, te da će temperatura biti oko minus 25 stepeni Celzijusovih. Ovaj alarmantni podatak dolazi u vreme kada se Evropa suočava sa krizom snabdevanja energijom, koja je dodatno pogoršana geopolitičkim tenzijama i smanjenim isporukama prirodnog gasa iz Rusije.
U poslednjih nekoliko godina, evropske zemlje su se suočavale sa sve većim izazovima u oblasti energetike, posebno nakon smanjenja zavisnosti od ruskog gasa. Ova tranzicija je postala još urgentnija nakon početka sukoba u Ukrajini 2022. godine, kada su mnoge evropske države odlučile da smanje ili potpuno obustave uvoz ruskih energenata. Kao rezultat toga, cene gasa su porasle, a zalihe su se smanjile.
Miler je napomenuo da su temperature koje se očekuju ove zime izuzetno niske i da će to imati značajan uticaj na potražnju za energijom. Uzimajući u obzir trenutne zalihe gasa u Evropi, mnogi analitičari se plaše da bi mogle doći do ozbiljnih problema u snabdevanju, posebno tokom najhladnijih meseci. Evropa se priprema za zimu s nižim nivoima zaliha nego što je to bio slučaj prethodnih godina, što dodatno povećava rizik od nestašica.
Iako su evropske zemlje pokušale da diversifikuju svoje izvore snabdevanja energijom, mnoge od njih i dalje zavise od ruskog gasa. U ovom kontekstu, Miler je upozorio da bi ekstremno hladna zima mogla izazvati dodatne tenzije na tržištu i dovesti do povećanja cena energenata. Osim toga, očekuje se da će visoke temperature tokom zime uticati na proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, što bi dodatno povećalo potrebu za gasom.
S obzirom na sve veće zahteve za energijom tokom zime, mnoge evropske zemlje su već započele sa pripremama za potencijalne nestašice. Države kao što su Nemačka i Francuska ulažu velike napore u izgradnju dodatnih skladišta gasa i širenje kapaciteta za skladištenje. Takođe, evropske vlade su pozvale građane da smanje potrošnju energije i razmotre alternativne načine grejanja kako bi se smanjila zavisnost od fosilnih goriva.
U međuvremenu, Rusija se suočava sa sopstvenim izazovima u vezi sa proizvodnjom gasa. Zbog sankcija i smanjenog izvoza, „Gasprom“ je bio primoran da smanji proizvodnju, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu. Miler je naglasio da će kompanija učiniti sve što je moguće kako bi osigurala snabdevanje gasa za domaće tržište, ali i za inostrane kupce, ukoliko to bude moguće.
U svetlu ovih okolnosti, analitičari upozoravaju da bi ekstremno hladna zima mogla dovesti do socijalnih i ekonomskih tenzija u mnogim evropskim zemljama. Ako cene energenata nastave da rastu, to bi moglo negativno uticati na životni standard građana, a posebno na najugroženije grupe. Mnoge porodice već se suočavaju sa visokom inflacijom i povećanjem troškova života, a dodatni pritisak u obliku viših cena energenata mogao bi dodatno pogoršati situaciju.
U ovom trenutku, važno je da vlade i građani budu svesni predstojećih izazova i da se pripreme na najbolji mogući način. Postoji potreba za kolektivnim naporima kako bi se osigurala energetska sigurnost tokom zime, ali i dugoročniji planovi za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije. U suprotnom, posledice bi mogle biti ozbiljne, a zima koja dolazi mogla bi postati jedna od najtežih u novijoj istoriji.
