Jedna novinarka je pitala Donalda Trampa ko bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da bude novi papa. Tramp se nasmejao i odgovorio da bi voleo da bude papa, dodajući da to predstavlja njegov prvi izbor. Iako nije imao određenog favorita, predložio je nadbiskupa Njujorka, Timotija Dolana, kao mogućeg dobrog kandidata.
U međuvremenu, svet je bio usredsređen na dešavanja u Švedskoj, gde je stanje opsade proglašeno nakon pucnjave u Upsali. Policija je tragala za osumnjičenim od vrata do vrata, dok su helikopteri hitno podignuti u cilju obezbeđivanja javnog reda. Takođe, u svetu se šuškalo o mogućem novom ratu, sa dve nuklearne sile na ivici sukoba. Ove tenzije su dodatno povećale globalnu zabrinutost.
29. aprila 2025. godine, prvi 100 dana drugog mandata Donalda Trampa na mestu predsednika SAD bio je završen. U tom kratkom periodu, dešavanja su bila toliko dinamična da se činilo kako je Tramp na čelu Amerike znatno duže. Evo nekih ključnih trenutaka iz tog perioda.
Jedna od prvih odluka iz Ovalnog kabineta bila je da se oslobode Trampove pristalice koje su bile zatvorene zbog nereda u Kapitolu 6. januara 2021. godine. Tramp je naredio pomilovanje skoro 1.500 ljudi, tvrdeći da su nepravedno tretirani u poređenju s drugim kriminalcima. Njegova izjava da su ubice ostale neoptužene dok su njegovi pristalice odsluživali godine u zatvoru izazvala je podeljene reakcije.
U njegovom trećem danu mandata, Tramp je proglasio nacionalnu vanrednu situaciju na granici s Meksikom, raspoređujući vojnike kako bi se suočili sa „kartelima“ i „kriminalnim bandama“. Ova odluka dovela je do značajnog smanjenja ilegalnih prelazaka granice, koji su pali na najniži nivo u poslednjim decenijama.
Dan 15. bio je kritičan za američku stranu pomoći, kada je Trampova administracija otkazala više od 80% programa Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Radnicima je rečeno da se ne vraćaju na posao, a Tramp je nazvao USAID „levičarskom prevarom“. Ova odluka je stvorila haos unutar agencija za pomoć.
Tokom svog mandata, Tramp je izneo kontroverznu ideju o preuzimanju Gaze od strane SAD-a, planirajući da pretvori ovo područje u „Rivijeru Bliskog istoka“. Njegovi komentari naišli su na osude širom sveta, uključujući i reagovanja Jordana i Egipta, koji su odbacili predloženu ideju o prihvatanju palestinskog stanovništva.
Tramp je takođe kritikovao ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, nazivajući ga „diktatorom“ i optužujući Ukrajinu za invaziju na Rusiju. Ove kritike su dovele do napetosti u odnosima između SAD-a i Ukrajine, a vojne pomoći su privremeno obustavljene.
Jedan od značajnih skandala desio se kada je ministar odbrane podelio vojne planove o napadu na Jemen, ne shvatajući da je novinar slučajno dodat u grupu za ćaskanje. Ovaj incident izazvao je velike kontroverze u Trampovoj administraciji.
Tramp je takođe započeo „najveću operaciju deportacije u američkoj istoriji“, deportujući stotine migranata u Salvador, što je dovelo do pravnih i društvenih turbulencija. Ove deportacije izazvale su široku osudu i zabrinutost o ustavnim pravima.
Prelazeći na ekonomsku politiku, Tramp je najavio nove carine koje su izazvale uznemirenost na finansijskim tržištima. Njegovo najavljivanje „Dana oslobođenja“ obećalo je prekretnicu u američkoj trgovinskoj politici, ali je brzo došlo do preokreta kada je pauzirao neke carine.
Na kraju, Trampov čovek za smanjenje troškova, Ilon Mask, najavio je da će se povući iz programa DOGE, dovodeći u pitanje efikasnost i rezultate Trampovih ekonomskih mera. Ove promene su dodatno povećale tenzije i izazvale kritike prema Trampovoj administraciji.
U ovom kratkom vremenskom okviru, Tramp je uspeo da izazove brojne političke, društvene i ekonomske promene koje će oblikovati budućnost SAD-a i međunarodnih odnosa. Sa svakim danom, njegov stil vođenja i odluke ostavljaju dubok trag u američkoj istoriji.
