Dim od sumskih pozara predstavlja ozbiljnu pretnju po ljudsko zdravlje, a novo istraživanje ukazuje na to da su smrtni slučajevi izazvani kratkotrajnim izlaganjem sitnim česticama PM2.5 potcenjeni za čak 93 odsto. Ove čestice se oslobađaju u atmosferu tokom intenzivnih požara, a njihovo delovanje na zdravlje je mnogo opasnije nego što se ranije mislilo.
Prema istraživanju, u Evropi je između 2004. i 2022. godine prosečno 535 ljudi godišnje umiralo zbog udisanja ovih toksičnih čestica. Kada se koriste standardne metode za procenu smrtnosti, koje smatraju da su PM2.5 čestice iz požara jednake opasnosti kao i čestice iz drugih izvora, poput saobraćaja, očekivalo bi se da je godišnji broj smrtnih slučajeva oko 38.
Ovo istraživanje dolazi u trenutku kada južnom Evropom haraju šumski požari, a podaci Evropske unije ukazuju na to da je do sada u 2025. godini izgorelo rekordnih 895.000 hektara šuma. To predstavlja više nego dvostruko povećanje PM2.5 čestica u odnosu na prosečne vrednosti za ovo doba godine u poslednje dve decenije.
Profesorka Ketrin Ton, epidemiolog za životnu sredinu u Institutu za globalno zdravlje (ISGlobal) u Barseloni i koautorka studije, napominje da su ranije istraživanja smatrala da su čestice iz šumskih požara i druge čestice jednake toksične. Njihova studija pokazuje da, iako se šumski požari dešavaju ređe, zdravstveni efekat iste količine čestica iz požara je znatno jači.
Zagađenje vazduha ostaje jedan od najvećih rizika za ljudsko zdravlje, a istraživanja sugerišu da šumski požari značajno doprinose velikom broju smrtnih slučajeva. U jednoj studiji iz decembra prošle godine procenjeno je da je širom sveta 1,53 miliona smrtnih slučajeva godišnje pripisano kratkotrajnim i dugotrajnim izlaganjima zagađenju vazduha uzrokovanom šumskim požarima.
Nedavna istraživanja su pokazala da izlaganje dimu iz požara povećava rizik od smrti u narednoj nedelji. Koristeći modele koji uzimaju u obzir očekivano kašnjenje u smrtnim slučajevima, otkriveno je da za svaki dodatni mikrogram PM2.5 u jednom kubnom metru vazduha, smrtnost od svih uzroka raste za 0,7 odsto, dok smrtnost od respiratornih bolesti raste za 1,0 odsto, a od kardiovaskularnih bolesti za 0,9 procenata.
U svetlu ovih saznanja, važno je shvatiti da su šumski požari ne samo prirodna pojava, već i ozbiljna pretnja javnom zdravlju. Mere prevencije i brzo reagovanje u slučaju požara mogu značajno smanjiti štetu koju ovi požari izazivaju, kako na ekosisteme, tako i na ljudsko zdravlje.
Uprkos tome što se šumski požari često smatraju neizbežnim delom prirodnih ciklusa, sada je jasno da se njihovi efekti mogu umanjiti kroz adekvatno upravljanje šumama i efikasne strategije prevencije požara. Takođe, javnost treba biti svesna opasnosti koje donosi izlaganje dimu i zagađenju, te primeniti mere zaštite, posebno u periodima kada su šumski požari učestaliji.
Zdravstvene vlasti i organizacije na globalnom nivou treba da prepoznaju ozbiljnost situacije i da rade na razvoju politika koje će se boriti protiv posledica šumskih požara, kao i na edukaciji ljudi o rizicima koje donosi zagađenje vazduha. U suštini, prevencija i svest o opasnostima koje donosi dim od šumskih požara su ključni za očuvanje zdravlja populacije.
