Gotovo svi ljudi na planeti mogli bi do 2050. godine imati pristup hranljivoj i kulturološki prilagođenoj ishrani, a istovremeno bi se mogao poboljšati i položaj životne sredine. Ove informacije dolaze iz izveštaja Komisije EAT-Lancet 2025, koji ukazuje na značaj usvajanja „dijete za zdravlje planete“. Izveštaj predlaže da usvajanjem zdrave, planetarno održive ishrane, zajedno sa smanjenjem gubitaka hrane i povećanjem poljoprivredne produktivnosti, oko 9,6 milijardi ljudi može biti nahranjeno do 2050. godine.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, trenutno na planeti živi više od 8,2 milijarde ljudi. Izveštaj takođe navodi da bi promene u ishrani mogle smanjiti godišnje emisije gasova sa efektom staklene bašte iz globalnog prehrambenog sistema za više od polovine. Otprilike 30% globalnih emisija potiče od uzgoja, prerade i transporta hrane, dok preostalih 70% dolazi od sagorevanja fosilnih goriva.
Dr. Valter Vilet, ko-predsedavajući Komisije, naglašava da ishrana koja je dobra za ljude i planetu treba da se fokusira na voće, povrće, orašaste plodove, mahunarke i integralne žitarice, uz umeren unos mesa i mlečnih proizvoda. Preporuke uključuju jednu dnevnu porciju mlečnih proizvoda i jednu porcija životinjskih proteina, dok bi crveno meso trebalo ograničiti na 115 grama nedeljno zbog njegovog uticaja na zdravlje.
Iako se preporučuje smanjenje konzumacije mesa, Vilet ističe da ova dijeta ne eliminiše meso i mlečne proizvode. Umesto toga, naglašava sličnost sa mediteranskom dijetom, koja se bazira na umerenosti i raznovrsnosti.
Osim promene dijete, ko-predsedavajući komisije Johan Rokstrom ukazuje na potrebu smanjenja bacanja hrane i održivo upravljanje zemljištem, vodama i ekosistemima. Smanjenje proizvodnje mesa uz povećanje unosa biljnih namirnica je ključno za poboljšanje zdravlja planete.
Izveštaj iz 2019. godine procenio je da bi globalno usvajanje zdrave dijete moglo sprečiti do 11,6 miliona prevremenih smrti godišnje. Ažurirani izveštaj iz 2025. godine procenjuje da bi se dijetom moglo sprečiti oko 15 miliona prevremenih smrti godišnje. Takođe, promene u globalnom prehrambenom sistemu mogle bi uštedeti pet biliona dolara godišnje kroz vraćanje ekosistema, smanjenje zdravstvenih troškova i usporavanje klimatskih promena.
Međutim, izveštaj nije prošao bez kritika. Članovi komisije su primetili da je negativna reakcija na nalaze već počela, podsećajući na otpor koji je usledio nakon prethodnog izveštaja. Istorijski izveštaj iz 2019. godine naišao je na slične reakcije, posebno od strane mesne industrije.
U budućnosti, ako se nastavi trend povećanja proizvodnje hrane, predviđa se da će emisije gasova iz poljoprivrede porasti za 33%. Sa druge strane, transformacija globalnog prehrambenog sistema mogla bi smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za oko 60% u odnosu na nivo iz 2020. godine.
Komisija predlaže niz mera kako bi se postigla održivija ishrana. Subvencije za poljoprivredu treba preusmeriti sa mesa i mlečnih proizvoda na održivije biljke, voće, mahunarke i žitarice. Takođe, oporezivanje hrane bogate šećerom, soli i zasićenim mastima, uz jasno označavanje nezdravih proizvoda, može doprineti promeni u ishrani.
Očuvanje i promocija tradicionalne biljne ishrane širom sveta takođe su ključne za zaštitu životne sredine i poboljšanje ishrane. Komisija naglašava da ne propisuje jedinstvenu dijetu za sve, već omogućava raznovrsnost koja je usklađena sa tradicionalnim ishranama širom sveta.
Sve ove informacije ukazuju na hitnu potrebu za akcijom kako bi se obezbedila održiva ishrana i unapredilo zdravlje planete.
