Od početka godine u Srbiji zabeleženo je deset slučajeva femicida, što znači da svake dve nedelje jedna žena postane žrtva nasilja. U većini ovih slučajeva, ubice su bile bliske osobe žrtava, uključujući partnere, sinove ili kćerke. Ova statistika ukazuje na ozbiljan problem porodičnog nasilja i potrebu za većim naporima društva i institucija da se zaštite žene.
Prva žrtva femicida u 2025. godini bila je Mirjana iz Srbobrana, koja je više puta prijavljivala nasilje koje je trpela od svog sina, Martona. On je bio dvaput osuđivan zbog porodičnog nasilja, ali je nakon izlaska iz zatvora ubio majku. Ovaj slučaj ilustrira kako pravosudni sistem često ne uspeva da zaštiti žrtve, posebno kada se radi o nasilju u porodici.
U narednim mesecima, ubijene su još žene, uključujući Jelenu Đurić, koju je ubio sin D.J. u Beogradu, i Aleksandru R., koju je ubio sin Mihailo u Novom Sadu. U oba slučaja, žene su pokazivale razumevanje i brigu prema svojim sinovima, ignorišući njihovo nasilno ponašanje i potencijalne psihičke probleme. Ove situacije naglašavaju koliko je važno da se žrtve nasilja ne osećaju usamljeno i neprepoznato u svojim strahovima.
Jedan od ključnih faktora rizika za femicid je proganjanje. Advokatica Vanja Macanović upozorava da je proganjanje izuzetno ozbiljna pretnja, koja često dovodi do ubistava. U slučaju Esme Tiganj iz Tutina, osumnjičeni je bio njen poznanik koji ju je progonio. Njena smrt pokazuje koliko je važno prijavljivati ovakve situacije i tražiti pomoć.
U Srbiji, često se dešava da žene ne prijavljuju nasilje, bilo zbog straha od osvetničkih postupaka, bilo zbog sumnje u efikasnost pravosudnog sistema. Mnoge žrtve se osećaju bespomoćno i ne veruju da će im institucije pomoći. To dodatno otežava situaciju, jer se nasilje često ponavlja i eskalira.
U martu su se dogodila dva stravična ubistva. Dragicu iz Smedereva ubio je njen bivši partner, dok je Milicu iz Čačka ubio njen sin. U oba slučaja, nasilje je prethodilo ubistvima, ali su žene bile nesigurne u mogućnost zaštite. Ova ubistva ponavljaju se i ukazuju na potrebu za hitnim reformama u sistemu zaštite žena.
U drugom delu godine, ubijena je Branka P. u Novom Sadu, a njen ubica je bio nevenčani suprug, dok je Bojan R. ubio bivšu suprugu Biljanu S. u Kragujevcu. Ovi slučajevi još jednom podsećaju na to koliko je važno identifikovati i prijaviti nasilje pre nego što dođe do tragedije.
Nažalost, deseti slučaj femicida dogodio se u Novom Sadu, gde je partner ubio ženu, a telo je pronađeno nekoliko dana kasnije. Ovaj tragični događaj pokazuje koliko je važno da se ovakva ponašanja prepoznaju i sankcionišu.
U zaključku, femicid u Srbiji je ozbiljan problem koji zahteva hitnu reakciju društva i institucija. Žene moraju imati mogućnost da se zaštite, a pravosudni sistem mora biti efikasan u sprečavanju nasilja. Edukacija o prepoznavanju znakova nasilja, kao i pružanje podrške žrtvama, ključevi su za smanjenje broja femicida i zaštitu žena u društvu.
