Uglješa Mrdić, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, izneo je ozbiljne optužbe protiv dela tužilaštva i sudstva u Srbiji. On smatra da su ovi organi „oteti od države“ i da njihovi vođe, uključujući one iz Vrhovnog javnog tužilaštva i Tužilaštva za organizovani kriminal, deluju protiv interesa Srbije. Mrdić je za Tanjug izjavio da se ponašaju kao da su „država iznad države“, kršeći zakone i praveći slučajeve bez pravnog osnova.
Jedan od takvih slučajeva je i onaj poznat kao „Generalštab“, gde je ministar kulture Nikola Selaković osumnjičen. Mrdić je stao u odbranu Selakovića, ističući da je ministar postupio ispravno kada je otišao u Tužilaštvo da da iskaz. On je dodao da tužilaštvo izmišlja slučajeve kako bi hapsilo ministre, pa čak i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.
Na sednici Odbora za pravosuđe, koja je bila posvećena razmatranju izveštaja o radu tužilaštva, vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac nije prisustvovala, što je Mrdić smatrao nepoštovanjem prema Skupštini. On je naglasio da je ovo prvi put u istoriji da izveštaji o radu tužilaštva nisu usvojeni, što ukazuje na loš rad tužilaštva. Dolovac, prema njegovim rečima, ne poštuje ni Ustav ni zakonodavnu vlast, a njen nedolazak na sednicu je dodatno potvrdio ovu tvrdnju.
Mrdić je istakao da je nekoliko nedelja pre sednice najavljivao njen datum i da je poziv upućen na više načina, uključujući telefonski i pisanim putem. Dolovac je, međutim, u poslednjem trenutku obavestila Odbor da ima druge obaveze i da će umesto nje doći njeni zamenici. Mrdić je rekao da je ispoštovao proceduru, ali da je njen nedolazak pokazao nepoštovanje prema institucijama.
On je takođe izneo sumnju u rad tužilaštva, tvrdeći da deo tog organa ne postupa u skladu sa zakonom i da se čini da su neki slučajevi prikriveni. Mrdić je podneo krivičnu prijavu i dostavio dokaze tužilaštvu, ali nije dobio nikakvu reakciju. Umesto toga, tužilaštvo je reagovalo samo kada je trebalo da napadne predsednika Vučića i njega kao predsednika Odbora.
Mrdić je naglasio da je pravo narodnog poslanika, naročito članova Odbora za pravosuđe, da komentarišu rad tužilaštva i da su on i drugi članovi Odbora dužni da se bave ovim pitanjem. On je čak i štrajkom glađu pokušao da skrene pažnju na neadekvatan rad tužilaštva.
Govoreći o radu Odbora, Mrdić je ukazao na to da se o izveštajima tužilaštva nije raspravljalo pet godina pre njegovog dolaska na čelo Odbora. Nakon što je preuzeo poziciju, insistirao je na tome da se zakaže sednice na kojima će se raspravljati o radu tužilaštva, što je njegova obaveza kao predsednika Odbora.
Ove optužbe i tvrdnje otvaraju važno pitanje o integritetu pravosudnog sistema u Srbiji i ukazuju na potrebu za transparentnošću i odgovornošću u radu tužilaštva i sudstva. U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se vlasti nositi sa ovim izazovima i kako će to uticati na poverenje građana u pravosudni sistem.
Ovakva situacija dodatno komplikuje već napetu političku atmosferu u Srbiji, gde se sukobi između različitih institucija i vlasti često prelivaju u javnost. U tom smislu, Mrdićeve optužbe mogu imati dalekosežne posledice, ne samo za tužilaštvo i sudstvo, već i za ceo politički sistem u zemlji. Očekuje se da će se ova tema nastaviti razrađivati u javnosti, a reakcije drugih političkih aktera i pravosudnih institucija biće od ključnog značaja za dalji razvoj situacije.
