Evropska narodna partija (EPP) je nedavno usvojila važnu deklaraciju u Zagrebu, koja se fokusira na demografske izazove s kojima se suočava Evropa. U ovoj deklaraciji se naglašava da demografija nije marginalno pitanje, već „centralno strateško pitanje“ za budućnost evropskog kontinenta. U svetlu trenutnih demografskih trendova, EPP predlaže niz mera koje bi mogle pomoći u preokretanju negativnog trenda opadanja broja stanovnika.
Jedan od ključnih podataka navedenih u dokumentu jeste upozorenje da, ukoliko se trenutni demografski trendovi nastave, Evropska unija bi do 2070. godine mogla da čini samo oko četiri procenta svetske populacije. Ovo je drastičan pad u poređenju sa skoro četvrtinom svetske populacije koju je EU imala na početku 20. veka. Ova situacija bi mogla imati ozbiljne posledice po globalni položaj Evrope, njen ekonomski razvoj, kao i sposobnost da zaštiti svoje građane i vrednosti u sve konkurentnijem i nestabilnijem svetu.
U deklaraciji se ističe da „Evropa koja se smanjuje i nije u stanju da održi svoju demografsku snagu neizbežno će postati slabija Evropa“. Ovo ukazuje na to da bi smanjenje broja stanovnika moglo dovesti do smanjenja ekonomskih resursa, kao i do slabljenja političkog uticaja unutar međunarodne zajednice. Naime, demografska stabilnost je ključna za ekonomsku snagu i sposobnost bilo koje nacije ili regiona da se takmiči na globalnoj sceni.
EPP predlaže nekoliko konkretnih mera kako bi se odgovorilo na ove izazove. Jedna od glavnih strategija je podsticanje nataliteta kroz različite programe podrške porodicama. To može uključivati subvencije za decu, poboljšanje uslova roditeljskog odsustva i pružanje dodatnih resursa za obrazovanje i zdravstvo. Takođe, naglašava se potreba za stvaranjem povoljnijeg okruženja za mlade ljude, kako bi se olakšao njihov ulazak na tržište rada i omogućilo im da zasnuju porodice.
Pored podsticanja nataliteta, EPP ukazuje i na važnost imigracije kao jednog od mogućih rešenja za demografske izazove. Međutim, naglašava se da bi imigracija trebala biti organizovana i usklađena sa potrebama tržišta rada, kao i kulturnim i društvenim normama evropskih zemalja. Pravilna integracija imigranata može doprineti jačanju demografske osnove i osigurati održivost ekonomije.
U ovoj deklaraciji se takođe razmatra i pitanje obrazovanja i obuke radne snage. EPP poziva na unapređenje obrazovnih sistema kako bi se obrazovali mladi ljudi koji će moći da odgovore na potrebe modernog tržišta rada. Ovaj pristup bi trebao da doprinese smanjenju nezaposlenosti i osiguranju da radna snaga bude spremna za izazove koje donosi tehnološki napredak i globalizacija.
Deklaracija takođe ukazuje na značaj saradnje među zemljama članicama EU u borbi protiv demografskih izazova. Razmena dobrih praksi i zajednički projekti mogu pomoći u razvoju efektivnih strategija koje će se boriti protiv opadanja broja stanovnika. Takođe, EPP naglašava potrebu za jačanjem evropskog identiteta i vrednosti, kako bi se osiguralo da Evropa ostane atraktivna destinacija za mlade ljude i porodice.
U zaključku, deklaracija EPP-a iz Zagreba predstavlja ozbiljno upozorenje na demografske izazove s kojima se suočava Evropa. S obzirom na to da se očekuje da će evropska populacija nastaviti da opada, hitna akcija je potrebna kako bi se obezbedila budućnost kontinenta. Predložene mere, uključujući podsticanje nataliteta, organizovanu imigraciju i unapređenje obrazovnog sistema, predstavljaju ključne korake ka očuvanju demografske snage Evrope. Ako se ne deluje brzo i efikasno, Evropa može postati slabija, što će imati dalekosežne posledice po njen status u svetu.
