Evropska narodna partija (EPP) je nedavno usvojila važnu deklaraciju na svom skupu u Zagrebu, koja se fokusira na demografske izazove sa kojima se suočava Evropa. U ovom dokumentu se naglašava da demografija nije sporedno pitanje, već da predstavlja „centralno strateško pitanje“ za budućnost kontinenta. U cilju preokretanja negativnog trenda u broju stanovnika, EPP predlaže niz mera koje bi mogle da doprinesu stabilizaciji i povećanju populacije u Evropskoj uniji.
Jedan od ključnih podataka iz deklaracije jeste upozorenje da bi, ukoliko se trenutni demografski trendovi nastave, Evropska unija mogla da postane dom za samo oko četiri procenta svetske populacije do 2070. godine. Ovaj procenat je drastično smanjen u poređenju sa skoro četvrtinom svetske populacije koju je EU činila na početku 20. veka. Ovi alarmantni podaci ukazuju na potrebu za hitnim delovanjem kako bi se obezbedila demografska održivost i ekonomija regiona.
U deklaraciji se navodi da „Evropa koja se smanjuje i nije u stanju da održi svoju demografsku snagu neizbežno će postati slabija Evropa“. Ova slabost će se odraziti na sposobnost kontinenta da zaštiti svoje građane, ekonomiju i vrednosti u svetu koji postaje sve konkurentniji i nestabilniji. U tom smislu, EPP naglašava potrebu za sveobuhvatnim pristupom koji uključuje kako ekonomske, tako i socijalne aspekte, kako bi se obezbedila stabilnost i rast populacije.
Demografski problemi u Evropi su višedimenzionalni i uključuju niz faktora kao što su starenje stanovništva, nizak natalitet, migracije i urbanizacija. Starenje populacije predstavlja ozbiljan izazov za mnoge zemlje EU, jer smanjuje radnu snagu i povećava troškove zdravstvene i socijalne zaštite. Uz to, nizak natalitet u mnogim evropskim državama dovodi do situacije u kojoj se smanjuje broj mladih ljudi koji bi mogli da podrže ekonomski rast i razvoj.
EPP predlaže nekoliko ključnih mera kako bi se ovaj trend preokrenuo. Jedna od njih je povećanje podrške porodicama, uključujući finansijske podsticaje za rađanje dece, kao i bolju dostupnost vrtića i obrazovnih ustanova. Ove mere bi trebale da olakšaju roditeljima donošenje odluka o osnivanju porodice i rađanju dece. Takođe, važan deo strategije je i promovisanje ravnoteže između posla i privatnog života, kako bi se stvorilo povoljnije okruženje za roditelje.
Osim podrške porodicama, EPP takođe ističe značaj imigracione politike kao načina za popunjavanje radne snage i podsticanje rasta. U skladu s tim, preporučuje se usvajanje politika koje bi omogućile lakšu integraciju stranih radnika u društvo, kao i pružanje obuka i obrazovanja kako bi se povećala njihova zapošljivost.
Takođe, neophodno je raditi na jačanju Evropske unije kao atraktivne destinacije za mlade ljude. To bi moglo uključivati poboljšanje uslova za obrazovanje i zapošljavanje, kao i jačanje veza između obrazovnog sistema i tržišta rada. U tom smislu, EPP predlaže saradnju između obrazovnih institucija i preduzeća kako bi se osigurala adekvatna obuka i sticanje veština koje su potrebne na savremenom tržištu.
U zaključku, EPP ističe da je demografska kriza ozbiljan izazov koji zahteva hitno delovanje na nivou EU. Usvojena deklaracija predstavlja prvi korak ka razvoju strategije koja će omogućiti Evropi da se suoči s ovim izazovima i obezbedi bolju budućnost za sve svoje građane. Samo kroz zajedničke napore i sveobuhvatne politike, moguće je preokrenuti negativne trendove i stvoriti stabilniju i prosperitetniju Evropu.
