Smrtnost od demencije među ženama u Engleskoj i Velsu dostigla je najviši nivo u poslednjih pet godina, prema podacima dobrotvorne organizacije „Društvo Alchajmer“. Ova organizacija je objavila da žene imaju znatno veći rizik od obolevanja, umiranja i brige o obolelima. Prema podacima britanskog Zavoda za nacionalnu statistiku (ONS), 2025. godine umrlo je 72.272 ljudi od demencije, što je najviši broj od kada se vodi evidencija, a to je oko 4.000 više nego prethodne godine.
Od ovog broja, 45.874 preminulih su bile žene, što predstavlja skoro dve trećine svih smrtnih slučajeva. Ovi podaci ukazuju na to da demencija predstavlja drugi najviši nivo smrtnosti među ženama, pri čemu jedna od šest smrtnih slučajeva kod žena može biti povezana sa ovom bolešću. Kod žena starijih od 80 godina, udeo smrti uzrokovanih demencijom povećava se na četvrtinu.
Osim toga, podaci pokazuju da žene čine oko 68 odsto neplaćenih negovatelja osoba sa demencijom, dok dve trećine obolelih od ove bolesti takođe čine žene. Ova situacija ukazuje na „trostruko opterećenje“ koje nosi žensko stanovništvo, prema ocenama stručnjaka. Izvršna direktorka „Društva Alchajmera“, Mišel Dajson, istakla je da demencija ima nesrazmerno veliki uticaj na žene u poređenju sa drugim teškim bolestima. Dajson je upozorila da žene često ne dobijaju odgovarajuću podršku, ni kao pacijenti ni kao negovatelji, a sistem zdravstvene zaštite im često ne pruža potrebnu pomoć.
Dajson je pozvala na hitna ulaganja u istraživanje i sistem podrške, ističući da obim problema demencije nije u skladu sa prioritetima vlade. Stručnjaci naglašavaju da se simptomi demencije kod žena često teže prepoznaju ili pogrešno dijagnostikuju, jer se simptomi mogu razlikovati od onih kod muškaraca. Kod žena se često javljaju blaži simptomi, poput problema sa pronalaženjem reči ili povlačenja iz društva, što se ponekad pogrešno pripisuje menopauzi ili depresiji.
Prema podacima organizacije, više od trećine žena izražava zabrinutost zbog mogućnosti dobijanja dijagnoze demencije. Jedan od primera je Elen Ternor, koja je imala 68 godina kada je dijagnostikovana sa vaskularnom demencijom. Njoj je bilo potrebno više od godinu dana da dobije dijagnozu, nakon što joj je lekar opšte prakse rekao da je „premlada“ za ovu bolest. Ternor je prethodno brinula o majci koja je imala demenciju i prepoznala je simptome kod sebe. Smatrala je da je znala znake bolesti, ali je naišla na otpor kada je potražila pomoć.
Ona je izjavila da je prošlo više od godinu dana pre nego što je dobila dijagnozu, što je izazvalo strah i osećaj usamljenosti. „Demencija je oblikovala moj život i kao negovatelja i sada kao pacijenta, i ne bi trebalo da bude tako teško dobiti pomoć i biti saslušan“, poručila je Ternor.
Ove informacije ukazuju na to da je potrebno povećati svest o demenciji, posebno među ženama, i obezbediti bolje sisteme podrške i dijagnostike. Očekuje se da će se nastaviti rad na unapređenju zdravstvenih usluga i istraživanjima koja će pomoći u razumevanju i lečenju ove bolesti. Ulaganje u podršku ženama koje se suočavaju sa demencijom i njihovim negovateljima je od suštinske važnosti za unapređenje kvaliteta života i smanjenje tereta koji ova bolest nosi sa sobom.
