Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), izrazio je svoje stavove o Dejtonskom sporazumu, tvrdeći da je on „davno propao“ i da je kroz razne intervencije potpuno devastiran. U njegovoj izjavi, koju je prenela Srna, Dodik je istakao da je Dejton bio „podvala Srbima“, naglašavajući da je to međunarodni ugovor čije su odredbe nepromenljive bez saglasnosti svih strana potpisnica, uključujući Republiku Srpsku i srpski narod.
Dodik je kritikovao način na koji je međunarodna zajednica pristupila Dejtonu, smatrajući da su se desila skrnavljenja ovog ugovora. Prema njegovim rečima, Bosna i Hercegovina (BiH) trenutno ne funkcioniše ustavno, već živi „vanustavno“. On je ukazao na to da je BiH postala „rasuta“ usled skrnavljenja Dejtona i uticaja međunarodnih „kolonizatora“.
Dodik je takođe naveo da zapadne zemlje, posebno članice Evropske unije, žele promene u načinu odlučivanja u BiH, što on smatra neprihvatljivim. Umesto toga, on se zalaže za „izvorni Dejton“ i postavlja pitanje o stavu međunarodne zajednice prema ovom sporazumu.
U vezi s budućnošću Republike Srpske, Dodik je izrazio optimizam, verujući da će se njen položaj dodatno poboljšati. On je istakao da je Srpska već uspela da se izbori za slobodu svog naroda u prošlosti, i da će se nastaviti borba za njen politički status. Na svom Instagram profilu, Dodik je naveo da je ekonomska i socijalna situacija u Republici Srpskoj stabilna, i da je tokom protekle sedmice razgovarao s građanima iz više opština.
Dodik je primetio da su poruke koje je dobio od građana jedinstvene: „pobediće Republika Srpska“. Ova izjava odražava njegovu političku strategiju i nameru da mobilizuje podršku među građanima.
Sve ove izjave dolaze u kontekstu složene političke situacije u BiH, gde se odnosi između entiteta često suočavaju s izazovima. Mnogi analitičari smatraju da je politika Dodika usmerena ka jačanju identiteta Republike Srpske unutar BiH, a njegovi stavovi o Dejtonu predstavljaju deo šireg diskursa o nacionalnom suverenitetu i autonomiji.
Dodikove tvrdnje o Dejtonskom sporazumu i njegovim posledicama na BiH osvetljavaju duboke podele unutar zemlje. Dok jedni smatraju da je Dejton donio mir i stabilnost nakon rata, drugi ga vide kao prepreku za stvaranje funkcionalne države. Ova dilema postavlja dodatna pitanja o budućnosti BiH i njenoj sposobnosti da prevaziđe unutrašnje razlike.
U okviru ovog konteksta, važno je napomenuti da se Dodikova retorika često koristi da mobilizuje nacionalne strasti i učvrsti njegovu političku bazu. Njegovo insistiranje na „izvornom Dejtonu“ može se tumačiti kao način da se odvrati pažnja od unutrašnjih problema u Republici Srpskoj, uključujući ekonomske izazove i socijalne tenzije.
U narednom periodu, biće zanimljivo posmatrati kako će se razvijati politička scena u BiH i kakvi će biti odgovori međunarodne zajednice na Dodikove tvrdnje. Takođe, važno je pratiti kako će građani Republike Srpske reagovati na njegovu politiku i da li će se osećati sigurnim u svom identitetu i statusu unutar BiH.
Na kraju, Dodikove izjave i pogledi na Dejtonski sporazum otkrivaju ne samo njegovu viziju budućnosti Republike Srpske, već i duboke izazove s kojima se BiH suočava u pokušaju izgradnje stabilne i funkcionalne države.
