Istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo je da deca konzumiraju znatno više kalorija nakon što odgledaju samo pet minuta reklama za brzu hranu. U ovom istraživanju je učestvovalo 240 dece uzrasta od sedam do 15 godina iz škola u Mersisajdu. Rezultati su pokazali da su mladi ljudi koji su bili izloženi reklamama za proizvode sa visokim sadržajem zasićenih masti, šećera i soli, konzumirali u proseku 130 dodatnih kalorija, što je ekvivalentno dvema kriškama hleba.
Deci su najpre prikazane reklame za brzu hranu, a zatim su im puštene reklame za nehranjive proizvode. Nakon toga, ponuđene su im grickalice poput grožđa ili čokoladica, kao i ručak sa različitim slanim, slatkim i zdravim jelima. Autori istraživanja su izračunali da su deca nakon gledanja reklama za brzu hranu konzumirala dodatnih 58 kalorija u grickalicama i 73 kalorije više za ručak u poređenju sa situacijom kada su gledali reklame koje se nisu odnosile na hranu.
Istraživanje će biti predstavljeno na Evropskom kongresu o gojaznosti koji će se održati u Malagi, u Španiji. Napominje se da je uticaj na unos kalorija bio sličan bez obzira na to da li su reklame bile za određenu hranu ili su bile generičke reklame za brendove brze hrane. Glavna autorka studije, profesorka marketinga hrane i zdravlja dece na Univerzitetu u Liverpulu, Ema Bojland, istakla je da je ovo prva studija koja pokazuje da oglašavanje brendirane hrane utiče na to šta deca jedu.
Prema Bojland, deca ne samo da jedu više odmah nakon reklame za hranu, već su zapravo konzumirala više i tokom ručka, nekoliko sati nakon što su videla reklamu. Hrana koju su im servirali nije bila ista kao ona koja je prikazana u reklamama i predstavljena je bez dodatnih informacija o brendu. Ovo ukazuje na to da nisu bili podstaknuti da kupe određenu hranu ili da potraže brzu hranu, već su jednostavno jeli više od onoga što je bilo dostupno.
Helen Stjuart, službenica za unapređenje zdravlja na britanskom Kraljevskom koledžu za pedijatriju i zdravlje dece, ocenila je da je gojaznost kod dece i dalje visoka i da je neophodno uvođenje propisa o prehrambenoj industriji kako bi se rešila ova kriza. Ona naglašava da je rešavanje problema gojaznosti kod dece od suštinskog značaja i da je potrebno preduzeti konkretne mere kako bi se smanjila prekomerna konzumacija nezdrave hrane.
Ovo istraživanje takođe ukazuje na važnost regulative u oblasti oglašavanja hrane, posebno kada je reč o reklamama koje se obraćaju deci. Deca su podložna uticaju reklama, a umetnost marketinga često koristi emocionalne i vizuelne elemente kako bi privukla pažnju mladih. Stoga je važno da roditelji i učitelji budu svesni ovog uticaja i da decu podstiču na zdravije izbore kada je u pitanju ishrana.
U svetlu ovih saznanja, društvo se suočava s izazovom da pronađe ravnotežu između slobode tržišta i zaštite mladih potrošača. Potrebne su zajedničke inicijative koje uključuju roditelje, škole, zdravstvene stručnjake i zakonodavce kako bi se osiguralo da deca imaju pristup zdravoj hrani i da su manje izložena negativnim uticajima reklamiranja.
U zaključku, ovo istraživanje naglašava značaj pažljivog razmatranja uticaja reklama na ishranu dece i potrebu za aktivnim merama koje će pomoći u borbi protiv gojaznosti među mladima. Samo kroz edukaciju, regulative i podršku zajednice možemo stvoriti zdravije okruženje za našu decu.
