Danska nacionalna televizija je prošle godine izvestila o trojici Amerikanaca povezanih sa predsednikom SAD, Donaldom Trampom, koji su optuženi za vođenje „tajne operacije“ na Grenlandu. Iako su njihove aktivnosti bile označene kao tajne, ispostavilo se da su radili otvoreno, privlačeći pažnju danskih obaveštajnih službi. Njihovi pokušaji da sklapaju prijateljstva i poslove na danskoj teritoriji izazvali su zabrinutost i doveli do zvaničnih protesta Kopenhagena.
Prema informacijama danske televizije, ova trojica muškaraca su radili na povezivanju SAD i Grenlanda, sastavljajući spiskove proameričkih stanovnika i podstičući secesionistički pokret na Grenlandu. Ubrzo nakon što je izveštaj emitovan, danska vlada je pozvala američkog diplomatu u Kopenhagenu zbog ovih aktivnosti, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije.
Dvojica od trojice optuženih priznala su za Njujork tajms da se izveštaj verovatno odnosi na njih, a jedan od njih, Dru Horn, bivši član Zelenih beretki, planirao je izgradnju velikog podatkovnog centra u blizini fjorda, za koji je verovao da će biti napajan glacijalnom vodom. Drugi, Tomas Dans, predsednik Američke komisije za istraživanje Arktika, imao je značajnu ulogu u organizaciji putovanja za Trampove bliske saradnike, uključujući njegovog sina Donalda Trampa juniora.
Treći muškarac, Kris Koks, osnivač „Bajkeri za Trampa“, bio je uključen u promociju Trampa na Grenlandu. Njihove aktivnosti su uključivale javne nastupe i intervjue, što ukazuje na to da su bili otvoreni u vezi sa svojim ciljevima, ali su istovremeno izazvali brigu među danskim vlastima.
Reakcija danske vlade na njihove aktivnosti bila je jasna, a kada je Bela kuća upitana o ovim ljudima, odbila je da komentariše, ali je istakla da radi sa Grenlandom i NATO-om na sporazumu koji će biti „neverovatan za SAD“. Dru Horn je naveo da su ga danski obaveštajci pratili tokom njegovih poseta Grenlandu, gde je istraživao mineralne resurse.
Nakon završetka državne službe, Horn je osnovao kompaniju GreenMet koja se fokusira na istraživanje kritičnih minerala, uključujući i retke minerale na Grenlandu. U svom nedavnom putovanju, pokušao je da postigne dogovor o izgradnji velikog podatkovnog centra u Kangerlusuaku, koristeći tečni prirodni gas kao izvor energije. Njegov plan uključuje i buduću izgradnju hidroelektrane koja bi se oslanjala na topljenje glečera, što bi omogućilo proizvodnju energije za industrije koje zahtevaju visoke energetske kapacitete.
Tomas Dans, takođe aktivan u ovom kontekstu, organizovao je putovanje Donalda Trampa juniora na Grenland, kao i osnivanje neprofitne organizacije za bolje odnose između SAD i Grenlanda. Njegova popularnost u danskim medijima raste, ali je i on označen kao jedan od glavnih aktera u ovoj kontroverznoj priči.
Grenland je postao ključna tema u danskim medijima, a neki od njegovih stanovnika smatraju da su izveštaji pristrasni, favorizujući pro-danske stavove i kritikujući Trampovu administraciju. Danska nacionalna televizija je odbacila optužbe za pristranost, tvrdeći da je izveštavanje o ovom pitanju bilo objektivno i važno za razumevanje odnosa između Danske i Grenlanda.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se odnosi između SAD i Grenlanda, kao i Danske, nalaze na prekretnici koja bi mogla oblikovati buduće političke i ekonomske tokove u regionu. Sa sve većim interesovanjem za arktičke resurse i stratešku poziciju Grenlanda, pitanja o uticaju stranih aktera postaju sve relevantnija, a Danska će morati da pažljivo upravlja svojim odgovorima i strategijama kako bi zaštitila svoje interese i suverenitet.
