Danska premijerka Mete Frederiksen je 11. januara 2026. godine izjavila da se danska politika suočava sa ozbiljnim izazovima zbog pretnji američkog predsednika Donalda Trampa, koji je izrazio nameru da preuzme kontrolu nad Grenlandom, autonomnom teritorijom Danske. Ova izjava dolazi u trenutku kada su odnosi između SAD-a i evropskih zemalja, posebno članica NATO-a, pod sve većim pritiskom.
Frederiksen je naglasila da se Danska nalazi „na raskrsnici“ i da je trenutna situacija daleko od običnog političkog nesporazuma. U njenoj izjavi postoji zabrinutost da bi američka administracija mogla da preokrene svoju politiku prema zapadnim saveznicima, što bi imalo značajne posledice za NATO i međunarodnu bezbednost. Ona je izrazila zabrinutost da bi, ukoliko SAD odluče da se distanciraju od svojih evropskih partnera, mogao da dođe do ozbiljnih posledica po stabilnost u regionu.
Pretnje Trampa da će „kupiti“ Grenland, koje su ranije izazvale veliko interesovanje i podstakle političke debate, sada se čine kao deo šire strategije američke spoljne politike. Frederiksen je istakla da je ovo pitanje veće od pojedinačne teritorijalne pretnje. Ona je podsetila da se radi o principima međunarodnih odnosa i solidarnosti među članicama NATO-a. Ova situacija dodatno komplikuje već napete odnose između SAD-a i drugih zemalja, koje se bore sa promenama u globalnoj ravnoteži moći.
U kontekstu ovih događaja, Danska premijerka je pozvala na jedinstvo među članicama NATO-a i na potrebu da se zajednički suoče sa izazovima koje donosi promenljiva geopolitička scena. Ona je naglasila da je važno da se članice NATO-a ne oslanjaju samo na jednog partnera, već da razvijaju sopstvene kapacitete i strategije za očuvanje bezbednosti. Ova izjava dolazi u trenutku kada se NATO suočava sa različitim pretnjama, uključujući rusku agresiju u Istočnoj Evropi i rastući uticaj Kine na globalnoj sceni.
Frederiksen je takođe ukazala na to da se Danska ne može suočiti sa ovim izazovima sama i da je saradnja s drugim zemljama od ključnog značaja. Ona je naglasila da je Danska posvećena NATO-u i da će nastaviti da doprinosi kolektivnoj odbrani, ali je upozorila da je potrebno preispitati kako se te obaveze mogu održati u svetlu promena koje dolaze iz SAD-a.
Ova situacija je izazvala zabrinutost među evropskim liderima koji su se oslanjali na američku podršku u odbrani i bezbednosti. Ukoliko se američka politika prema Evropi promeni, to bi moglo dovesti do preispitivanja vojnih i političkih saveza u regionu. Mnogi analitičari smatraju da bi to moglo imati dugoročne posledice po stabilnost Evrope i njenu sposobnost da se suoči sa unutrašnjim i spoljnim pretnjama.
U svetlu ovih događaja, mnogi u Danskoj pozivaju na jaču nezavisnost u spoljnoj politici i veće ulaganje u nacionalne vojne kapacitete. Frederiksen je istakla da je važno da Danska razvije sopstvene strategije koje će omogućiti zemlji da se suoči sa izazovima bez oslanjanja na jednog partnera. Ova situacija može poslužiti kao podsticaj za obnovu i jačanje evropske odbrane i bezbednosti, kao i za promišljanje o budućim odnosima sa SAD-om.
U zaključku, Danska se suočava sa teškim i izazovnim vremenima. Pretnje američkog predsednika su otvorila važna pitanja o budućnosti međunarodnih odnosa i sigurnosti. Frederiksenov poziv na jedinstvo i saradnju među članicama NATO-a može biti ključan za očuvanje stabilnosti i sigurnosti u regionu, dok se svet suočava sa sve većim izazovima globalne politike.
