Danska je u poslednje vreme postala predmet pažnje zbog incidenta koji se dogodio na aerodromu Kastrup u Kopenhagenu, kada je aerodrom privremeno zatvoren zbog neidentifikovanih dronova. Ovaj događaj je pokrenuo diskusije o bezbednosti i potrebnim zakonima koji bi regulisali upotrebu dronova iznad ključne infrastrukture. U tom kontekstu, ministar saobraćaja Tomas Danielsen je najavio da će biti donet zakon koji će omogućiti obaranje dronova u ovim slučajevima, a predlog zakona biće predstavljen u oktobru, s planiranim stupanjem na snagu 1. januara 2026. godine.
Prema rečima ministra Danielsen, potrebno je uskladiti pravila o obaranju dronova s nadležnim službama, što ukazuje na to da su pravne i operativne procedure još uvek u razvoju. Stručnjaci smatraju da je ovaj dokument bio spreman više od godinu dana, ali da je Danska zaostajala u procesu donošenja zakona. Kjeld Jensen, stručnjak sa Univerziteta Južne Danske, upozorio je na to da se u slučaju pojave drona mora brzo reagovati, jer je vreme za odgovor veoma kratko.
Incident sa dronovima na aerodromu Kastrup otkrio je i nedostatak jasnih planova za upravljanje ovakvim situacijama. Novinar Peter Ernstved Rasmusen je izrazio zabrinutost zbog bezbednosti građana, smatrajući da je Danska „glupi amater“ kada je reč o ovakvim pretnjama. Policija je odbila da obara dronove iz straha od mogućih eksplozija, s obzirom na to da su dronovi bili veliki i puni goriva. Reporter TV2 je primetio da su dronovi imali upaljena svetla i da su dugo kružili, što sugeriše da nisu imali nameru da izazovu probleme.
Bivši vojni pilot Kristijan Mele, koji sada vodi firmu za odbrambenu tehnologiju, izjavio je da postoje jednostavna i bezbedna rešenja za obaranje dronova. On je predložio korišćenje tehnologije za ometanje signala dronova ili njihovo preuzimanje, kako bi se srušili na bezbednom mestu gde ne bi mogli prouzrokovati štetu. Mele je istakao da je bolje preduzeti bilo kakvu akciju nego ostati pasivan.
Ova situacija nije pogodila samo Dansku. U Oslu je aerodrom Gardermoen također nakratko zatvoren zbog sumnje na dronove, iako je norveška policija navela da bi moglo biti reč o prirodnim svetlosnim pojavama. Šef policije Håkon Skulstad izjavio je da još uvek nije jasno šta je tačno viđeno na nebu.
Na aerodromu Kastrup, incident je doveo do otkazivanja 100 letova, dok je 31 let preusmeren, što je pogodilo oko 20.000 putnika. U Oslu je bilo preusmereno desetak letova, što ukazuje na to da ovakvi incidenti mogu imati velike posledice po avio-saobraćaj i putnike.
S obzirom na sve veći broj dronova u privatnoj i komercijalnoj upotrebi, mnoge zemlje se suočavaju sa izazovima vezanim za bezbednost i regulaciju. Danska, kao i druge države, moraće da donese efikasne zakone kako bi se zaštitila ključna infrastruktura i obezbedila sigurnost građana. Ovaj incident može poslužiti kao okidač za hitno delovanje i usvajanje potrebnih zakonskih mera koje će omogućiti bržu reakciju u budućim situacijama.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je potrebno raditi na unapređenju tehnologije i procedura koje se koriste za upravljanje dronovima, kako bi se izbegle slične situacije koje mogu ugroziti bezbednost putnika i avio-saobraćaja. Kroz saradnju sa stručnjacima i nadležnim institucijama, Danska može razviti efikasne strategije koje će osigurati sigurnost svojih građana i infrastrukture.
