Prijava nelegalnih objekata prema Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima trajaće od 8. decembra do 5. februara. Građani će imati mogućnost da podnesu prijavu onlajn putem digitalne platforme koju je uspostavila Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, koristeći svoj JMBG i ličnu kartu, nalog na portalu eUprava, ili preko uslužnog centra lokalne samouprave.
Prijave će moći da se podnesu u 547 pošta širom Srbije, kao i na dodatnih 150 lokacija do kraja godine, uz pomoć ovlašćenih službenika pošte koji će za građane popuniti i podneti elektronsku prijavu. Troškovi upisa se kreću od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od površine objekta i lokacije nepokretnosti.
Od plaćanja naknade oslobođeni su određeni korisnici, kao što su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece. Zakon predviđa da objekti budu evidentirani i upisani u katastar nepokretnosti, što omogućava građanima da slobodno raspolažu svojom imovinom kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku i legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.
Zakon takođe uvodi nultu toleranciju na novu bespravnu gradnju. Svi objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole biće upisani kao vlasništvo države. Za porodične kuće i stanove, visina naknade zavisi od veličine mesta, tako da u Beogradu naknada iznosi od 100 do 1.000 evra, dok se u mestima sa više od 100.000 stanovnika kreće od 100 do 500 evra.
U mestima sa manje od 50.000 stanovnika, naknada je fiksna i iznosi 100 evra. Za magacine i druge pomoćne objekte, naknada se određuje prema površini objekta: za objekte manje od 500 kvadratnih metara, prijava je besplatna, dok za veće objekte naknada iznosi 10 evra za svaki kvadratni metar preko 500 kvadrata.
Građani će morati da prilože važeću ličnu kartu ili pasoš, osnov sticanja kao što su ugovor, ostavinsko rešenje ili presuda, kao i podatke o objektu, uključujući vrstu objekta, površinu i spratnost. Agencija za prostorno planiranje će upoređivati podatke iz prijave sa javnim evidencijama. Ukoliko je ishod provere pozitivan, agencija će izdati potvrdu i dostaviti je Republičkom geodetskom zavodu (RGZ), koji će izvršiti prioritetni upis prava svojine.
U slučaju negativnog ishoda, agencija će obavestiti podnosioca prijave i nadležnog građevinskog inspektora. Ako su objekti izgrađeni na tuđem privatnom zemljištu bez pravnog osnova, agencija će pozvati podnosioca da reši odnose sa vlasnikom zemljišta.
Objekti izgrađeni na površinama planiranim za javnu namenu ili u zaštićenim područjima biće uklonjeni ili će postati vlasništvo države. Privremeni objekti, kao što su mobilne kuće i kontejneri, biće evidentirani, ali ne i upisani kao vlasništvo. Ako je investitor poznat, on podnosi prijavu za evidentiranje zgrade i snosi troškove naknade. Ako je investitor nepoznat, svaki stanar ili upravnik može podneti prijavu za evidentiranje zgrade.
Naknada za upis prava svojine za komercijalne objekte plaća se prema doprinosu za uređivanje građevinskog zemljišta. Naknada se ne plaća unapred, već će Agencija poslati obaveštenje putem imejla ili telefona nakon podnošenja prijave. Svi iznosi će se plaćati u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandra Sofronijević, posetila je nekoliko gradova kako bi se uverila da su sve pripreme za podnošenje elektronskih prijava spremne. Ona je istakla važnost timskog rada i pozvala građane da podnesu prijave i upišu svoje nepokretnosti.
Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, poznat kao zakon „Svoj na svome“, stupio je na snagu krajem oktobra. Ovim zakonom omogućava se vlasnicima bespravnih objekata da ozakone svoju imovinu uz naknadu od 100 do 1.000 evra. Predviđen je izuzetak za one koji iz objektivnih razloga nisu mogli da podnesu prijavu u propisanom roku, uz mogućnost da to urade u roku od godinu dana od stupanja na snagu zakona, uz odgovarajuće dokaze.
Legalizacija obuhvata objekte koji su izgrađeni suprotno zakonu, kao i one koji su radovi na kojima su izvedeni bez rešenja o odobrenju. Zakon sadrži socijalnu komponentu, jer su predviđeni posebni uslovi za vlasnike koji žive u svojim jedinom stanu ili imaju specifične socijalne statusne karakteristike. Prema nekim procenama, u Srbiji postoji oko 4,8 miliona nelegalnih objekata.
