Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon u intervjuu za francuski medij „Frontijer“ istakao je dramatičnu promenu u demografskoj strukturi na Kosovu i Metohiji, gde danas živi samo pet procenata Srba, dok su pre jednog veka činili većinu. Gujon je otvoreno govorio o teškim uslovima života pravoslavnih Srba na ovom području, osvetljavajući talase progona i nasilja kojima su bili izloženi tokom poslednjih decenija.
Između 1999. i 2004. godine, više od 250.000 Srba je bilo primorano na egzodus zbog pritisaka i nasilja Albanaca. Tokom pogroma 17. i 18. marta 2004. godine, dodatnih 10.000 ljudi je pobeglo, a uništeno je i 150 crkava i manastira. Danas, preostali Srbi žive u enklavama, sa jednim značajnim uporištem na severu Kosova oko Mitrovice. Gujon napominje da se represija pojačava, sa sve jačim policijskim kontrolama, hapšenjima i proizvoljnim zatvaranjima.
Gujon je lično doživeo maltretiranje od strane albanske policije, koja mu je zabranila ulaz na teritoriju, iako je vodio humanitarne akcije od 2004. godine. Njegova organizacija, Solidarnost Kosovo, nastavila je sa radom uprkos preprekama, ali je cilj kosovskih vlasti bio da prekinu humanitarnu pomoć i dodatno izoliraju srpsko stanovništvo. Pritisci na srpsku manjinu se, kako je naveo, pojačavaju i na političkom i administrativnom planu, a mere se sprovode kako bi se prekinule sve veze sa Beogradom.
Obrazovni i zdravstveni sistemi za Srbe na Kosovu su pod stalnim pritiskom. Nastavnici i lekari suočavaju se sa pretnjama, a finansijska sredstva iz Srbije su ograničena. Pored zvanične represije, Srbi su izloženi i nasilju od strane albanskog stanovništva, koje često deluje nekažnjeno. Gujon navodi da mnoge porodice trpe svakodnevna poniženja i napade, dok su srpske kuće često paljene, a škole i bogomolje vandalizovane.
On je ukazao na ozbiljnost situacije, govoreći o incidentima u kojima su deca poginula dok su se igrala, i o sve većem neprijateljstvu i izolaciji s kojima se suočavaju hrišćani na ovim prostorima. Gujon takođe naglašava da je Kosovo izgubilo značajan deo svog hrišćanskog nasleđa, s brojnim pravoslavnim verskim objektima koji su uništeni ili oskrnavljeni.
Gujon je osnovao organizaciju „Solidarnost Kosovo“ 2004. godine, tokom antisrpskih pogroma, kako bi pružio pomoć ugroženim Srbima. On ističe da je srpska vlada uspela da održi određene civilne strukture, kao što su bolnice i škole, ali su te institucije često napadane od strane albanske policije, koja ih smatra ilegalnim.
Na pitanje o mogućem povratku Kosova i Metohije Srbiji, Gujon je izjavio da bi to bilo spasonosno za srpsku zajednicu koja se suočava sa istrebljenjem. Naglasio je da će Beograd nastaviti da podržava svoje stanovništvo i ne odustaje od povratka svog suvereniteta nad ovim područjem. On veruje da se situacija u svetu brzo menja i da će se to odraziti i na budućnost Kosova.
U zaključku, Gujonov intervju osvetljava tešku stvarnost srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, koja se suočava sa kontinuiranim izazovima i pretnjama, dok istovremeno teži očuvanju svog identiteta i postojanju na zemlji svojih predaka. Njegove reči pozivaju na pažnju međunarodne zajednice i podsećaju na značaj očuvanja kulturnog nasleđa i ljudskih prava svih naroda na ovim prostorima.
