Evropska akademija za alergologiju i kliničku imunologiju (EAACI) je 2024. godine proglasila Dan podizanja svesti o anafilaksi, s ciljem da se javnost upozna sa ovom iznenadnom i potencijalno smrtonosnom alergijskom reakcijom. Alergije se često nazivaju „bolestima XXI veka“ zbog njihove rastuće učestalosti i uticaja na kvalitet života obolelih. One se mogu manifestovati kao hronične bolesti ili kao iznenadne reakcije, s tim da anafilaksa predstavlja najteži oblik koji zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Anafilaksa se najčešće razvija naglo, u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati, i zahvata više organa i sistema. Simptomi anafilakse uključuju intenzivan svrab, crvenilo, osip, oticanje lica, otežano disanje, nagli pad krvnog pritiska, mučninu i vrtoglavicu. Razvoj simptoma je brz i, ukoliko se ne preduzmu hitne mere, može dovesti do fatalnog ishoda. Anafilaksa se može ispoljiti i kroz samo neke od simptoma, što dodatno otežava prepoznavanje.
Postoji nekoliko uzročnika anafilakse, među kojima su najčešći: hrana (npr. kravlje mleko, jaja, kikiriki, morski plodovi), lekovi (npr. antibiotici, lekovi protiv bolova), otrovi insekata (ubodi pčela, osa), a u retkim slučajevima i fizički napor. Takođe, postoji i idiopatska anafilaksa, kod koje uzrok nije poznat.
Procene pokazuju da učestalost anafilakse u opštoj populaciji iznosi između 0,3 i 5 odsto, uz tendenciju porasta. Hospitalizacije zbog anafilakse su se udvostručile kod starijih osoba, dok su kod odraslih čak utrostručene. Osobe koje su preživele anafilaksu imaju visok rizik od ponovne epizode, dok smrtnost od anafilakse iznosi manje od jednog na milion godišnje.
U hitnim slučajevima, lek izbora za lečenje anafilakse je autoinjektor sa adrenalinom. Adrenalin treba primeniti što ranije, a pacijenti se nakon primene leka obavezno moraju javiti u zdravstvenu ustanovu radi daljih promašaja i opservacije. Edukacija pacijenata o upotrebi autoinjektora je ključna, a preporučuje se da se uvek imaju dva autoinjektora zbog mogućnosti ponovne epizode.
Povodom Dana podizanja svesti o anafilaksi, Snežana Šundić Vardić, predsednica Nacionalnog udruženja „Alergija i ja“, naglasila je da anafilaksa nije samo medicinski problem, već i duboko psihološko opterećenje za cele porodice. Život sa anafilaksom je ispunjen strahom i brigom, gde se sve mora planirati unapred. Roditelji dece sa alergijama često se suočavaju s neizvesnošću prilikom obroka, izlazaka i putovanja.
Snežana objašnjava kako je svaki aspekt svakodnevnog života pod uticajem straha od anafilaktične reakcije, naglašavajući važnost komunikacije sa vaspitačima, restoranima i drugim osobama o alergijama. Ovaj strah može biti paralizirajući, a samo jedna greška može dovesti do ozbiljnih posledica. Zbog toga je važno biti spreman i uvek imati potrebne lekove pri ruci.
Život sa anafilaksom zahteva stalnu opreznost i edukaciju. Snežana poziva sve koji se suočavaju sa ovim izazovom da se pridruže Nacionalnom udruženju „Alergija i ja“, koje okuplja pacijente i njihove porodice, pružajući podršku i informacije o upravljanju alergijama.
Anafilaksa je ozbiljna tema koja zahteva pažnju, razumevanje i pripremljenost. Edukacija i svest zajednice o ovim pitanjima mogu značajno uticati na kvalitet života obolelih i njihovu sigurnost. U vremenu kada alergije postaju sve češće, važno je osnažiti pojedince i porodice da se suoče sa izazovima koje anafilaksa donosi.
