Prvi put u Srbiji sprovedena je brza studija atribucije klimatskih promena, koja predstavlja važan alat za praćenje uticaja klimatskih promena na životnu sredinu. Učesnici studije, Milica Tošić i Lazar Filipović sa Instituta za meteorologiju u Beogradu, izneli su rezultate na portalu Klima 101. Ova studija je posebno značajna jer je obezbedila nove uvide u učestalost i intenzitet toplotnih talasa, koji su postali češća pojava usled klimatskih promena.
Tokom leta 2023. godine, Srbija je doživela više toplotnih talasa, od kojih je najintenzivniji zabeležen krajem jula. U Kruševcu je zabeležena rekordna temperatura od 44 °C, što pokazuje koliko su ekstremne temperature postale učestale. Ovaj toplotni talas bio je 12 puta verovatniji nego što bi bio sredinom 20. veka, što ukazuje na dramatične promene u klimatskim obrascima.
Studija je sprovedena na Fizičkom fakultetu u Beogradu uz pomoć savremene metodologije koju primenjuje međunarodna inicijativa World Weather Attribution (WWA). Ovaj pristup predstavlja značajan korak ka razvoju sistema koji će omogućiti brze analize klimatskih ekstrema u jugoistočnoj Evropi. Analiziran je toplotni talas koji je trajao od 20. do 26. jula, a rezultati su pokazali da je intenzitet ovog fenomena bio izuzetno visok, sa maksimalnom dnevnom temperaturom od 35,3 °C tokom tri uzastopna dana.
U studiji se navodi da su ovakvi ekstremni događaji, poput toplotnih talasa, postali deset puta verovatniji nego u prošlosti. Osoba rođena 1950. godine bi tokom svog života iskusila jedan ili dva ovakva toplotna talasa, dok bi neko ko je rođen 2020. godine mogao doživeti do petnaest ovakvih događaja, ukoliko se trend globalnog zagrevanja nastavi. Ovi podaci jasno pokazuju kako klimatske promene utiču na život i zdravlje ljudi, poljoprivredu, energetiku i vodne resurse.
Pored toplotnih talasa, studija se može primeniti i na druge vremenske ekstreme poput poplava, suša i oluja. Kako se navodi, metodologija brze atribucije omogućava istraživačima da brzo i naučno potkrepe ulogu klimatskih promena u ekstremnim događajima. Ova analiza pomaže donosiocima odluka da bolje planiraju odgovore na klimatske krize i prilagode se budućim izazovima.
Na osnovu klimatskih projekcija, predviđa se da će toplotni talasi u budućnosti biti češći, duži i intenzivniji, posebno u jugoistočnoj Evropi, koja je označena kao globalna „vruća tačka“. Studije atribucije pomažu u jačanju javne svesti o klimatskim promenama i njihovim posledicama, pružajući važne informacije za poljoprivredu i zdravstveni sistem.
Studiju su sproveli prof. Vladimir Đurđević i mladi istraživači sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz podršku Evropske klimatske fondacije. Ova studija je prva primena metodologije brze atribucije u Srbiji i predstavlja važan korak ka razvoju efikasnih analiza klimatskih i vremenskih događaja u regionu.
Sa zaključcima studije postaje jasno da je potrebno nastaviti istraživanja u pravcu proširenja metodologije na različite klimatske ekstrema kako bi se dobila sveobuhvatnija slika rizika koje klimatske promene donose. Klimatske promene su već učinile ekstremne vremenske događaje znatno verovatnijim, i važno je da se društvo prilagodi tim promenama kako bi se minimizirali njihovi negativni efekti.
